Preti novi sukob Slovenije i Hrvatske
- Ustavna komisija slovenačkog parlamenta započela je postupak dopune Ustavnog zakona o NLB iz 1994. godine, kako bi se sprečile isplate hrvatskim bankama na osnovu pravosnažnih presuda hrvatskih sudova u predmetima protiv NLB-a zbog tzv. prenesene devizne štednje - piše list.
Pročitajte još:
* "Problem sa Slovenijom rešiti slanjem Hrvatske ratne mornarice"
* Slovenija spremna na "ekstremni korak": Hrvatskoj preti finansijska kazna?
Imenovana je stručna komisija koja bi trebalo da razreši neke dileme koje još postoje u Sloveniji oko tog predloga, ali je zaključeno da je postupak dopune Ustavnog zakona moguće okončati pre slovenačkih parlamentarnih izbora, koji će se najverovatnije održati u maju, navodi se u tekstu.
Novi list dodaje da se većina učesnika jučerašnjeg sastanka saglasila s pokretanjem tog postupka kako bi se od hrvatskih "nezakonitih odluka" zaštitila "slovenačka imovina", osim predstavnika Levice Mateja T. Vatovca, koji je predloženu izmenu Ustavnog zakona nazvao "predstavom za javnost" koja neće rešiti ovaj problem.
- Ako Hrvatska naplati sredstva od NLB-a, to znači da će Slovenija pleniti hrvatsku imovinu u Sloveniji, premda slovenačka preduzeća imaju dvostruko više imovine u Hrvatskoj - podsetio je Vatovec, zaključivši da njegova stranka, koja u slovenačkom parlamentu ima pet mandata, ne želi da učestvuje u podsticanju rata između Zagreba i Ljubljane prisilnim naplatama.
Reč je o sporu zbog štednje Ljubljanske banke koju je Hrvatska devedesetih godina štedišama isplatila na teret državnog budžeta, preko dve hrvatske banke, koje su potom ovlašćene da isplaćene iznose potražuju od NLB-a.
- Krajem prošle godine, hrvatski sudovi su počeli da donose prve presude u tim sporovima koje Zagrebačka banka i Privredna banka Zagreb vode protiv NLB-a u ime hrvatske države. Presude hrvatskih sudova obvezujuće su i za Sloveniju, kao i za ostale članice EU - navodi list.
Do sada su, kako precizira, donete tri presude ukupne vrednosti od gotovo dva miliona evra, ali zbog ostalih sporova koji se vode zbog naplate prenete devizne štednje, najvećoj slovenačkoj banci, koja je u 100-procentnom državnom vlasništvu, preti naplata više od 400 miliona evra, zaključuje Novi list.