Mladen heroj Nemačke
Mladen ističe da je to što je učinio potpuno normalno i da bi svaki čovek trebalo da pomogne drugom u nevolji. U međuvremenu, posetio je gospođu Rut u bolnici.
- Cela ruka joj je zavijena, ona je starija, slabo i čuje i vidi, ali duhovno je bistra i čim sam ušao kod nje ona je rekla: "Ah, gospodine Ivanoviću"! i držala me za ruku. Rekla mi je kada izađe iz bolnice da ćemo ona, ja i moja supruga na ručak. Ne verujem da će se ona vratiti u stan jer nije sposobna da bude sama, ona je za starački dom - ističe Mladen u razgovoru za "Vesti".
On se priseća i kako se sve dogodilo.
- Tog dana sam krenuo kod očnog lekara i u hodniku sam čuo zvuk dojavljivača požara. Krenuo sam redom i došao do četvrtog sprata. Tu je iz malo otvorenih vrata stana gospođe Rut izlazio dim. Kada sam ušao u stan od dima se ništa nije videlo, ni plafon ni pod. Sreća da sam imao šal, pa sam se koliko-toliko zaštitio od dima. U prvi mah ništa nisam primetio, a hteo sam da na drugoj strani otvorim prozor. Dobro je da nisam potrčao, nego sam išao polako i osetio da se na podu nešto vrti, onda sam shvatio da je starica na podu. Podvukao sam ruke ispod nje, izvukao je u hodnik, zatvorio staklena vrata i sprečio da dim ide u deo hodnika u kome sam je spustio na pod. Ona je polako došla sebi - prepričava događaj Mladen Ivanović.
Posle izjave policiji Mladen je otišao na kontrolu kod lekara, a kada se vratio počeli su da dolaze nemački novinari.
Bilo je nekoliko ekipa i svima je ispričao šta se desilo. Rekao im je, kaže, još nešto što nisu naveli, a stalo mu je da se zna.
- Nemačkim novinarima sam rekao da nisam spasilac, nego sam treći u svemu tome - prvo je Bog ko veruje u njega, drugi je dojavljivač požara, a ja treći. Rekao sam im i da ne želim tu veliku priču o svemu jer smatram da je dužnost svakog čoveka da pomogne drugom u nevolji. Za mene se to podrazumeva i to je sasvim normalno - kaže Mladen Ivanović.
Inače, na vratima zaključanog stana gospođe Rut još su vidljivi tragovi gareži, a iz hodnika u kom se nalazi njen stan i dalje se širi miris dima.
U zgradi sa 260 stanova Ivanovići stanuju 12 godina i poznati su po spremnosti da u svakom trenutku priskoče u pomoć komšijama.
Tako je jednom ranije Mladen osetio dim iz stana gospođe Rut i kada je došao video je da je preko uključenog šporeta goreo strujni kabl.
Pomogla i supruga Marija
- Kada je Mladen došao u naš stan po stolicu, pošla sam za njim, ali od dima u hodniku ništa nisam videla, nego sam se vratila na treći sprat pa onda prošla kroz hodnik i ušla sam s druge strane hodnika. Videla sam gospođu Rut, sedela je na stolici, imala je na sebi kupaći mantil i ponavljala je tiho - "Da li je neko tu?" Ja sam je zakopčala i bila s njom dok nisu došli vatrogasci i hitna pomoć - priča Marija Ivanović.
Šest meseci postali 50 godina
Mladen Ivanović je rođen u u selu Mala Žuljevica kod Bosanskog Novog, sada Novog Grada, a u Nemačku je stigao iz Beograda.
- Nisam Beograđanin, tamo sam završio zanat i posle vojske se zaposlio. Onda su došli ljudi iz firme Montinvest koja je tražila električare za Nemačku. Tako sam 28. 8. 1969. godine stigao u Minhen - priseća se Mladen.
Dok govori o boravku u Nemačkoj, Mladen navodi, da je, kao i mnogi drugi gastarbajteri imao sasvim drugi plan.
- Mislio sam da ću ostati samo šest meseci, jer pre dolaska u Nemačku radio sam sa jednim električarem privatno u Žarkovu gde su se prodavali placevi koji su koštali 600.000 dinara. Mislio sam da zaradim tih 600.000 i da se vratim, ali u međuvremenu sam upoznao suprugu Mariju, venčali smo se, došla su deca Tanja (1983) i Daniel (1980), imamo dvoje unučadi od ćerke Marka i Minu.
Sadi orahe u Derventi
I Mladen i supruga Marija su penzioneri.
- Marija je iz Ljupljanice kod Dervente. Njen brat nam je dao plac da napravimo kuću u koju rado odlazimo i mi, ali i naša deca i unuci. Planiram uskoro odlazak u Derventu, jer kada dođe proleće uvek ima nešto da se radi oko kuće, a ja sam nabavio orahe koje želim da posadim na našem imanju - kaže Mladen.