Potraga za blagom
Danas širom sveta, a pogotovo u Americi i Australiji, postoje profesionalni tragači za izgubljenim vrednostima. Oni se ne libe da zasuku rukave, kopaju zemlju, zavlače se u pećine, špartaju pustinjama, močvarama i džunglama ne bi li postali bogati.
Iz godine u godinu čovečanstvo zahvaljujući njima ima nove postavke u muzejima i upoznaje delić istorije. Ali nisu sva blaga ovog sveta pronađena. Neka od njih vekovima unazad kopkaju znatiželju avanturista. Neki od njih se upuste u te pustolovine, a drugima ostaje samo da maštaju.
Bogatstvo kralja Jovana poznatijeg kao "zli" ili Jovan bez Zemlje danas nije ugledalo svetlost dana. Priče kažu da je ovaj surovi vladar voleo da prikuplja (krade) nakit i dragocenosti od svojih podanika.
Tokom 1216. godine kralj Džon je otputovao u Norfolk. Područje Vaš, kojima je tutnjao sa vojskom je nekada bio ogroman prostor močvara i živog blata. Na tom putu kralj se razboleo od dizenterije i rešio je da se vrati natrag u domovinu. Odlučio je da se vrati sigurnijom zaobilaznicom, ali su njegovi vojnici zajedno da zlatom, kraljevskim draguljima i drugim dragocenostima krenulo prečicom kroz močvaru.
Oni su stradali, a sa njima i mape koje su ukazivale gde su bili drugi trezori ovog vladara. Kralj Džon je nekoliko dana kasnije preminuo, a njegove kovčege bogatstva niko nikad nije pronašao. Danas se ovo izgubljeno blago procenjuje na 70.000.000 dolara.
Blago koje se i danas vrzma po glavama lovca i modernih pirata nalazilo se na brodu portugalske lađe Flor de la Mar. Veruje se da je ovaj brod bio džinovski i da je težio 400 tona. Smatra se da je često prenosio nezamislivo bogatstvo. Legende kažu da je kapetan jednog kobnog dana prevozio veliko blago iz Malake, kao i darove kralja Sijama nazad u domovinu.
Veruje se da je vrednost bila današnjih 2,6 milijardi dolara u zlatu. Prema raznim istorijskim knjigama to je bilo najveće blago koje je ikada utovareno u istoriji portugalske mornarice. Sudbina se poigrala i Flor de la Mar je izgubljen u oluji zajedno sa još četiri broda 1511. godine. Tačna lokacija olupine ni danas nije otkrivena, a mnogi tvrde da ovo najveće bogatstvo, koje je ljudsko oko ikada videlo, tek treba da se pronađe.
Faberžeova kolekcija
Faberžeova jaja su ukrasi od nezamislive vrednosti. Oni su simbol luksuza nastao na ruskom dvoru. Ovaj unikatni poklon napravio je krajem 19. i početkom 20. veka u ruskoj imperiji carski juvelir Karl Faberže. On je izradio nesvakidašnje ukrasno jaje, koje krije u sebi iznenađenje, po nalogu cara Aleksandra Trećeg Romanova kako bi car za Uskrs obradovao svoju suprugu, caricu Mariju Fjodorovnu. Carica se toliko obradovala jajetu od dragulja koje se otvaralo i krilo tajne da je Aleksandar Treći odlučio da izrada ovih ukrasa postane tradicija koja se prenosila s kolena na koleno. Nakon revolucije mnoga od njih su izgubljena, pokradena... Faberžeova kolekcija je rasuta po svetu, a milioneri sa nestrpljenjem trljaju ruke ne bi li se dokopali bar jednog primerka koje nije progutao zaborav. Neka od onih koje nisu do danas pronađena su kraljevsko dansko jubilarno jaje ( The Royal Danish), jaje anđeo sa kočijom (Cherub with Cariot)...