Bogati se rugaju sirotinji
Nemački BMW M5 od 174.405, rendž rover od 140.346, audi A8 od 150.915 i mercedes GLS 350d od 105.490 evra planuli su u prva dva sata!
Primadona ovogodišnjeg sajma, lamborgini uragan još čeka svog vlasnika. Cena sitnica - 397.000 evra. Ali, naš sagovornik, sociolog Milan Brdar uveren je da će do kraja Sajma i ovaj model biti udomljen.
- Biće do subote i lamborgini prodat, zašto da ne? Naši tajkuni su zaštićeni u pljačkanju države, a naši političari izlaze iz politike bogati i materijalno obezbeđeni za nekoliko generacija - konstatuje Brdar, naučni savetnik Instituta društvenih nauka.
Kola skuplja, nemaština veća
Milan Brdar kaže da fenomen kupovine skupih automobila kao bitnog statusnog simbola nije novijeg datuma i da se on seća da su i na Beogradskom sajmu davne 1967. godine, u prvim danima prodati najskuplji modeli.
- Samo što u to vreme nije bilo tako luksuznih kola. Sada je sirotinja veća, a kola skuplja i te socijalne razlike se produbljuju.
Smrtnici s malim platama i dugim podstanarskim stažom obično se pitaju ko su ti ljudi što za jedan auto daju više novca nego što košta prosečan stan.
Njih uvek ima, samo što im se imena ne saopštavaju. To je deo poslovne politike, kažu u automobilskim kućama, dok je istovremeno za kupce tako skupih četvorotočkaša teško reći da su zatajni i da ne žele da se eksponiraju u javnosti.
- U svakoj državi taj fenomen postoji - da se pred sirotinjom pravite važnim jer nemate čim drugim, osim skupim vozilom, skupom "prijateljicom", skupim odelom i pićima. To su simptomi skorojevića i snobova jer drugačije ne mogu da se afirmišu. Egoisti koji nemaju osećaj za druge ne vode računa da je mnogo mačku goveđa glava. Pre će da se zadavi nego da stane - kaže Brdar.
Dodaje da je reč o površnim fenomenima, prisutnim u svim društvima, pa i onim koji su se javno deklarisali kao društvo jednakih pojedinaca. Tako je, podseća Brdar, u Sovjetskom Savezu, u vreme Staljina, meso na stolu bilo retkost. Imali su ga ministri, političari i inženjeri koji su radili za vojsku, ali sama namirnica bogata proteinima nije bila toliko bitna koliko to da je komšije nemaju.
- Tako je i u slučaju ovih luksuznih automobila koji teško da po srpskim drumovima punim rupa mogu da pokažu sve svoje atribute. Bitno je da ga u mom mestu nema niko i da kada prođem da mi svi zavide.
Pečeno pile pored umirućeg
Pristojnost da se ne razmećeš materijalnim bogastvom u društvu siromašnih odavno je zaboravljena stvar, mada se još nalaze tragovi ove vrste saosećanja.
- Kada primam platu, zameram službenici u banci što glasno izgovara cifru, ne zato što je moja plata toliko velika, već zato što je u odnosu na penzionerski ček od 25.000 dinara ona za njih daleka kao Jupiter. Još ima nas koje je sramota da se razmeću pored ljudi koji nemaju, ali ima i onih koji bi rado jeli pečeno pile pored čoveka koji umire od gladi - navodi Milan Brnar.