Petak 23.03.2018.
19:47
Radio Slobodna Evropa

Kako će Srbija suditi radikalima zbog Haga?

M. karović
Vjerica Radeta

Radikali uticali na svedoke protiv Šešelja?

Istovremeno, sudija Ajdia Sefe Akaj pozvao je hašku tužiteljku Dajanu Elis da se, u roku od 30 dana, izjasni da li bi ustupanje procesa radikalima Srbiji bilo "u interesu pravde i...poštovanja prava optuženih". Sudija Akaj će odluku da li će proces radikalima ustupiti Srbiji doneti pošto se o tome izjasni tužiteljka.

Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Srbija je, do zatvaranja Tribunala na kraju 2017, odbijala da, po nalogu tog suda, uhapsi i izruči optužene u Hag, na osnovu odluke Višeg suda u Beogradu da nije obavezna da sarađuje u procesima za nepoštovanje suda. Tribunal je to ocenio kao kršenje međunarodnih obaveza Srbije.

Kakav postupak čeka radikale u Beogradu? Da li pravosudni organi preuzimaju hašku optužnicu ili ne?

"Ne preuzimamo automatski krivičnu prijavu"

Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine objašnjava da, prema propisima Srbije, pravosudni organi uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine, ne preuzimaju automatski krivičnu prijavu Tribunala, već preuzimaju dokaze i po njima dalje postupaju.

- Ne može Hag da traži bilo kakvu garanciju u tom pravcu (da se preuzme krivična prijava Haškog tribunala). Može samo da traži garanciju da će se postupak voditi po tom predmetu. Tužilaštvo može tu optužnicu da tretira kao krivičnu prijavu, pa da ono sprovede postupak. Znači, ne mora da prihvati optužnicu iz Haga tako kako je ona data - kaže Vukčević i dodaje:

- Ukoliko Tužilaštvo za ratne zločine prihvati optužnicu iz Haga, taj postupak će se sprovesti pred Višim sudom, specijalnim odeljenjem za ratne zločine. Ako prihvate sudovi opšte nadležnosti, opet zavisi da li će se postupak voditi u osnovnom ili višem sudu, zavisno od optužnog akta - objašnjava bivši tužilac za ratne zločine.

"Srbija je dužna da sarađuje po svakom zahtevu za asistenciju"

Haški tribunal je podigao početkom 2015. godine optužnicu protiv troje radikala zbog nepoštovanja suda, jer su, navodno, u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja pretili jednom svedoku i nudili mu mito. Viši sud u Beogradu je protumačilo da je pravna obaveza Srbije da isporučuje samo okrivljenjene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj, pa je odbio da ih isporuči Tribunalu.

Tribunal je, međutim, poručio da je Srbija dužna da sarađuje "po svakom zahtevu za asistenciju", pa i u slučaju koji se tiču nepoštovanja suda, i svojevremeno je tražio i da se promeni zakonodavstvo tako da se omogući izručenje radikala. To nije učinjeno.

Nakon gašenja Tribunala, predmet je preuzeo Mehanizam koji je početkom februara zatražio mišljenje od Srbije da li je spremna da preuzme postupak.

2022 © - Vesti online