"Što pre osloboditi kapetana Dragana!"
- Odbrana kapetana Dragana je već uputila dopis ministarki Kuburović u kome je navedeno da ona sa svojim autoritetom, ali i autoritetom hrvatskog ministra pravde, zajedno pošalju poruku Vrhovnom sudu Hrvatske da se što pre reši žalba kapetana Dragana. Ne tražimo da se na bilo koji način prekrši zakon, već upravo suprotno, da se u njegovom slučaju zakoni poštuju. Podsetiću da se Vasiljković 11,5 godina nalazi u pritvoru, što je mnogo više od izrečene ili bilo koje druge, očekivane kazne u eventualnom ponovljenom postupku. Zatim, u presudi je narušen i princip "specijaliteta", jer je on osuđen za četiri krivična dela, mada je po međunordnim standardima mogao biti osuđen samo za dva, na osnovu kojih je Australija i dozvolila njegovu ekstradiciju Hrvatskoj - navodi Štrbac i dodaje da se uz pravne, ministri dve zemlje mogu rukovoditi i zdravstvenim razlozima da se proces protiv kapetana Dragana što pre okonča.
- Njegovo opšte psihičko i fizičko stanje je sve lošije jer se u pritvorskim uslovima nalazi već punih 11 godina, pet meseci i 24 dana. Zna se da je u maju prošle godine preživeo srčani udar i da mu je ugrađen stent, ali ima i druge teške zdravstvene probleme, međutim ne može da ide na redovne preglede kod specijaliste kardiologa. Takođe, ima probleme sa grlom, povišen šećer, ali i velike teškoće sa vidom, jer ima mrenu. Istovremeno, ne može operisati oči zato što nije hrvatski državljanin i nema adekvatno zdravstveno osiguranje kojim bi bili podmireni troškovi bolničkog lečenja. Sve su ovo razlozi da ministri svojim autoritetom, a takvih primera u sudskoj praski Hrvatske je bilo i ranije, pošalju poruku da se njegov predmet što pre reši - ističe Štrbac.
Sastanak ministara pravde Srbije i Hrvatske dogovoren je tokom nedavne posete predsednika Vučića svojoj hrvatskoj koleginici, Kolindi Grabar Kitarović. Tada su otkrivene i glavne teme budućih razgovora ministara pravde dve zemlje, a to su spiskovi optuženih za ratne zločine, ali i pitanje regionalne nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine Srbije.
- Hrvatska od 2013. godine Srbiji nije dostavila ni jedno novo ime sa spiska od oko 1.300 osoba osumnjičenih za ratne zločine. Pokazalo se da je u međuvremenu pokrenut postupak protiv najmanje 200 Srba koji se do tada nisu nalazili ni na jednom spisku. Zapravo, poslednjih godina hrvatsko pravosuđe je intenzivnije po pitanjima istraga i optužnica za ratne zločine nego 1995. godine. Iskreno se nadam da će hrvatski ministar doneti u Beograd ažuriran spisak sa Srbima protiv kojih se u Hrvatskoj vode postupci - navodi Štrbac.
On dodaje da će prema njegovom mišljenju, ključni deo sastanka biti pokušaj Hrvatske da se ukine regionalna nadležnost Tužilaštva za ratne zločine.
- Oni na tome insistiraju od početka. Doduše, jedno vreme im je to odgovaralo, posebno kada se sudilo za ubistva u Vukovari i na Ovčari. Međutim, čim je na osnovu tog zakona priveden prvi Hrvat koja srpskijansko tužilaštvo potražuje, cela Hrvatska se ujedinila u zahtevu da se ukine takva mogućnost - navodi Štrbac.