Ništa bez humanih zemljaka

Lična arhiva

Prikovan za postelju punu deceniju: Ognjen Dragojević

Iako Dragojevići ne znaju ko je taj dobričina, našim reporterima javili su da im je uplatio 45 franaka na račun i poželeli da se od srca zahvale.

- Mnogo nam znači što je neko mislio na našeg sina i poželeo da nam pomogne. Svesni smo da je danas mnogo dece i ljudi u problemu i da nije lako odlučiti kome uopšte pomoć i poslati, ali u nama živi nada da ćemo Ognjenu ipak omogućiti terapije u Zagrebu, koje su za pacijente poput našeg Ogija zaista revolucionarne i jedina nada u to da će se probuditi - rekao je Ljubinko Dragojević.

Podsećanja radi, pre 11 godina u Belgiji je ustanovljeno Ognjen nije "biljka" i da ima nade da se jednog dana vrati u normalne životne tokove, ali kada, to niko nije mogao, niti se usudio da prognozira. Godine su prohujale, neumorni roditelji davali su sve od sebe da nemoguće učine mogućim. Međutim, bez napretka medicine na tom polju, ništa značajnije se nije moglo uraditi sve dok se nije ukazala nova nada u jednoj poliklinici u Zagrebu.

- Kao i svaki roditelj, teško da možete da se pomirite sa činjenicom da će vaše dete ostati nepokretno do kraja života. Roditeljska ljubav je neopisiva i nema šta ne biste uradili za svoje dete. Sudbina je tako htela, da u 14. godini doživi strašnu nesreću i s tim smo se pomirili. Zato je tračak nade, koju su nam pružili lekari u zagrebačkoj privatnoj poliklinici koji robotikom vraćaju pokrete, za nas poput čuda. Krajem prošle godine pregledali su Ognjena i zakazali lečenje u aprilu ove godine. Dakle, ta neurorehabilitacija vratila nam je i nadu za oporavak našeg sina. Teško je i opisati kako smo se supruga Snježana i ja osećali kada je tokom pregleda već u prvom minutu Ognjen reagovao na stimulacije i pomerao noge. Tada je i utvrđeno da kod njega nema prekida motorike, što je veoma važno. Tragom dobrih vesti, čak sam posetio i Danijelu Kovačević iz Inđije koja je osam godina bila u komi i koju su ovim metodama lečili na klinici u Nemačkoj i uspeli da je probude. Videvši je uživo i taj napredak, to nas je tek ohrabrilo - iskreno će Ljubinko Dragojević.

Lična arhiva

Ognjen Dragojević pre nesreće (desno)

Međutim, u celoj toj situaciji dolazi se i do one materijalne strane, koja nikad nije nimalo prijatna, pa tako ni saznanje da bi za ovakav vid lečenja u Zagrebu za tri meseca, za smeštaj i hranu trebalo izdvojiti čak 15.000 evra, koje Dragojevići sami nikako ne mogu da obezbede. Ljubinko i Snježana su nezaposleni, a jedine prihode u njihovu kuću donosi stariji sin Saša.

Dragojevići ističu da su sve ove godine uspevali, isto tako zahvaljujući ljudima dobre volje, da obezbede novac za Ognjenove skupe terapije lekovima iz Rusije, za koju je potrebno svaki put izdvojiti čak 2.000 evra. Činili su sve što se moglo. Za Ljubinka i Snježanu koji se skoro i ne odvajaju od svog sina, svaki, pa i najmanji njegov pokret je veliki uspeh.

Iako je budan i čuje sve što se oko njega dešava, Ognjen još ne može da priča, niti da se kreće. U stanju je da odreaguje na nešto što se od njega traži, ali zbog spazma mišića i to može biti otežano. Ipak, roditelji nisu odustali i žive za dan kada će im se obratiti.