Hokingova urna blizu grobova Njutna i Darvina

Britanski naučnik koji je stekao svetsku slavu svojim radom o crnim rupama i teoriji relativiteta, ali mu je u 22. godini otkrivena amiotrofna lateralna skleroza (ALS), zbog čega je veći deo života morao da provede u kolicima, preminuo je 14. marta u 77. godini u svom domu u Kembridžu, a vest o njegovoj smrti je saopštila njegova porodica. 

- Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek čiji će rad i zaostavština živeti mnogo godina - navela su u saopštenju o njegovoj smrti njegova deca Lusi, Robert i Tim, preneo je AP. 

- U potpunosti je odgovarajuće da se pepeo profesora Stivena Hokinga položi u opatiji, pored njegovih kolega istaknutih naučnika - rekao je Dekan Vestministerske opatije Džon Hol. 

Služba u Kembridžu biće održana u univerzitetskoj crkvi Velike Svete Meri, a potom će biti organizovan privatan prijem na koledžu Triniti. 

Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Unapredio je razumevanje prostora, vremena i prostor-vreme singulariteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga "Kratka istorija vremena". 

Hoking je tokom karijere razotrkio neke od najzamršenijih tajni kosmosa, uprkos tome što mu je sa 22 godine otkriven ALS, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintizajzera.