Čekaju svetlo još od Tita
- Vlasti su se menjale i svašta nam obećavale, a mi smo ostajali u mraku u kome smo i danas u drugoj deceniji 21. veka. Moj otac Tomislav umro je prošlog leta, a da nije dočekao struju, ja imam 50 godina i još čekam svetlo, hoće li ga dočekati bar moja deca? - ovim pitanjem nas je dočekao Darko Jelić, na koje nismo mogli da mu odgovorimo, u zaseoku Janturine na Pešteru, na samoj granici Srbije i Crne Gore.
Radostan što više nema snega i što stiže proleće, ali i neizmerno tužan što njegovi mališani: Mićo (15) Miloš (13) Marko (10), Marjan (7), Marija (2) i Marijana (2) rastu u mraku.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Na svom "ranču", Darko Jelić, kome godinama humanitarac Hido Muratović i čitaoci "Vesti" sa raznih strana sveta pomažu da sa svojom porodicom opstane u nedođiji i u pokušajima da dovedu toliko željenu struju, nažalost, još nema uspeha.
- Stotine akcija organizovali smo na Pešteru i u ovom kraju, mnogo kuća izgradili, pomogli sirotinji, samo Jelićima ne možemo da pomognemo da konačno izađu iz mraka. Oni su radni i vredni i za ovdašnje uslove dobri domaćini, sami se bore za preživljavanje, samo za struju ne mogu da zarade - jada se humanitarac Hido Muratović.
Naglašava da je problem u opštini Sjenica, Elektroprivredi Srbije i državi koje, uprkos činjenici da Darko i Svetlana imaju šestoro dece, neće da im pomognu.
- Siguran sam da nije do toga da ne mogu. Šta je za državu pet-šest hiljada evra koliko bi koštale polovne bandere, žice i najskromnija instalacija? U pitanju je nemar i nebriga za ove i njima slične "male ljude" širom Srbije - ističe Muratović.
Dodaje i da ovih dana ponovo pokreće akciju za elektrifikaciju porodice Jelić.
- Jelići još čuvaju 1.000 dolara koje su im poslali dobri ljudi iz Australije, ušteđevina je bila duplo veća, ali su morali da je okrnje zbog lečenja i sahrane deda Tomislava, kasnijih pomena i spomenika koji su mu podigli. Pokušaćemo da prikupimo još novca i da Elektrodistribuciji u Sjenici platimo da im dovede struju. Po njihovoj računici, ceo projekat košta 10.000 do 15.000 evra, a po našoj, sve može da se završi za najviše 5.000 evra, možda i jeftinije. Oni bi sve trebalo da urade besplatno, jer niko više u državi Srbiji "ne bi smeo" da živi u mraku, nažalost, iz nekog razloga neće i pravdaju se da je problem u tome što je kuća Jelića na samoj granici Srbije i Crne Gore. Odnosno kuća u Crnoj Gori, a 30 metara udaljena štala u Srbiji. Da nije u pitanju struja i osetljiv posao koji ne sme da se obavlja bez Elektrodistribucije (obavezne njihove saglasnosti, dozvole, projekat i sl.), odavno bi Jelići imali svetlo. Organizovao bih ovdašnje dobrotvore i uz pomoć čitalaca "Vesti" brzo bi usrećili Darka, Svetlanu i njihovu decu, ovako, ponovo ćemo morati da ih molimo, možda će se smilovati - ističe Muratović.
Nema odustajanja
Hido Muratović smatra da granica nije nikakvo opravdanje i da struja može da se dovede do štale, a Svetlana i Darko će je lako produžnim kablom sprovesti u kuću.
- Nećemo odustati, borićemo se, kucaćemo na mnoga vrata, molićemo. Posebno se uzdamo u Hida Muratovića i njegovu upornost i dobrotu. Duša me boli dok moji dečaci pišu uz svetlo petrolejke. Nije ni meni lako da sve perem rukama, pogotovu zimi kada je ovde i minus 35 stepeni - priča Svetlana Jelić i moli nas da prenesemo veliku zahvalnost i tople pozdrave svima koji su do sada pomagali njenoj porodici.