Nagle promene temperature pogađaju i mlade i stare
Osnovno pravilo je da se ljudi oblače slojevito. U suprotnom, ako se preznoje ili im je pak hladno mogu da se oznoje i ukoče ili prehlade, pa da ih kijavica obori u krevet. Doktori ističu da tokom prelaznog doba ljudi treba da unose što više voća i povrća.
Vitaminima treba da ojačaju imunitet kako bi mogli da izdrže "napade" periode i virusa koji haraju. Limun i drugi citrusi, kao i beli luk, treba što češće da budu na jelovniku. Redovni obroci kao i hidriranje organizma su veoma bitni.
Dovoljna količina vode tokom dana i ustaljeni doručak, ručak užina i večera su nešto što bi trebalo da praktikuju kako stari, tako i mladi. U svakom trenutku ako vreme dozvoljava čovek treba da "uhvati" sunce. Šetnja i redovna rekreacija ojačaće organizam.
Mnogima je promena temperature izgovor da se osećaju loše, ne želeći da priznaju da su potišteni zbog nekog konkretnog razloga. Depresija, ali i lenjost se često maskiraju žalopojkama zbog kiše, vrućine, snega, omorine, visoke vlažnosti vazduha... Ispada tako da je vreme dežurni krivac za sve fizičke i psihičke tegobe.
Bez sna nema odmora
Odmor je nešto što manjka modernom čoveku. Ipak, stručnjaci tvrde da tokom naglih skokova i pada temperature čovek mora koliko je to moguće da obezbedi dovoljno sati sna. Manje odmora i više stresa povećavaju nivo hormona kortizola koji potiskuje imunitet, pa je osoba podložnija bolestima koje vrebaju.