Majami će biti pust grad
- Klima na Zemlji je promenjena u odnosu na sredinu 20. veka. Da bismo sagledali kolike su dimenzije tih promena dobar primer je prelazak planete Zemlje iz ledenog u međuledeno doba, a u jednom međuledenom dobu i mi danas živimo. Ovaj prelazak traje oko 10.000 do 20.000 godina i tokom njega se srednja globalna temperatura promeni za četiri-pet stepeni. Današnja zabeležena promena od jednog stepena je otprilike četvrtina ove promene i dogodila se za nešto više od 100 godina. Ako se nastavi ovim tempom, do kraja veka možemo da očekujemo dodatni porast od još pet stepeni. Zato meterolozi malo u šali, a više u zbilji ovakvo stanje nazivamo klimom na steroidima.
Kako komentarišete tvrdnje da svetske sile koriste specijalno oružje kojim upravljaju klimatskim promenama?
- U prošlosti su meteorolozi vršili eksperimente tog tipa. Najčešće su pokušavali negde da zaustave grad, a negde da izazovu kišu. To se radilo od sredine pedesetih godina prošlog veka. U svetu je danas relativno malo naučnika koji se bave modifikacijom vremenskih prilika.
Da li je danas moguće veštačko izazivanje kiše ili suše?
- Rezultati zamišljenih eksperimenata nikada nisu dobili potpunu potvrdu u realnom životu, ali obični ljudi su počeli da prepričavaju svoje verzije. Pričalo se da su Amerikanci u vreme rata u Vijetnamu veštački izazivali kišu, a jedna od tih teorija zavere kaže da Rusi svake godine u vreme vojne parade "sklone" kišne oblake. Može se čuti da je na nekom od sastanaka lidera najrazvijenijih zemalja Putin predložio da se slikaju napolju, ali su mu neki od gostiju rekli da će kiša, a on im je u šali, navodno, rekao: "Ne brinite, to će moji da srede." Kad su izašli da slikaju, počela je kiša.
Doprinos Milutina Milankovića
Klimatske promene u "Kanonu osunčanja" definisao je naš naučnik Milutin Milanković. Da li smo blizu ledenom dobu?
- Milutin Milanković je jedan od naših najvećih naučnika, koji je i na papiru objasnio kako nastaju ledena doba i time dao izuzetan doprinos svetskoj nauci. Njegovi proračuni su se poklopili s ledenim dobima u prošlosti i po njima mi trenutno živimo u periodu koji se zove interglacijalni, tj. međuledeni period. To je period između dva ledena doba. Prethodno, poslednjih 800.000 godina, na našoj planeti se desilo oko osam ledenih doba. Ako nastavimo ovim putem globalnog zagrevanja, planeta će do kraja ovog veka biti zagrejana za dodatna četiri stepena i, prema Milankovićevim proračunima, ledeno doba će uslediti za oko 50.000-60.000 godina. Međutim, jasno je da nas novo ledeno doba koje bi "ohladilo" planetu na neki način zaustavilo trenutne promene ne može spasti ozbiljnih problema sa kojima ćemo se suočiti u narednih 100 godina.
Edvard Snouden, bivši američki agent, objavio je da se HAARP ne koristi samo za klimatske promene već i u programu kontrole uma?
- Nisam čuo za tu priču, ali jesam za mnoge druge i ne verujem u njih. HAARP kao eksperiment i postrojenje - više ne postoji! Ugašeno je i izbačeno iz upotrebe. Sve te priče o HAARP-u su smešne jer bi onda bilo logično da Ameriku ne pogađaju uragani kao što su Harvi i Irma, prošle godine, kad je SAD zbog vremenskih i klimatskih anomalija izgubila 300 milijardi dolara. Da li bi zemlja koja je proizvela mašinu za kontrolisanje klime dozvolila toliki gubitak?
Šta je onda dovelo do promene klime na Zemlji i koliko posledice mogu da budu ozbiljne?
- Taj jedini uspešni "eksperiment" već 150 godina jer svakodnevno sagorevamo nesagledive količine goriva, uglja, nafte i gasa, zbog toga emitujemo ogromne količine ugljen-dioksida, pa menjamo hemijski sastav atmosfere. Ugljen-dioksid je tokom poslednjih 150 godina porastao za više od 40 odsto, što znači da svake godine "sagorimo" šumu veličine Afrike.
Čini se da uragani nikada nisu bili jači i opasniji?
- Mi klimatolozi tvrdimo da će uragani biti sve jači i da će tako jaki duže da budu "živi", odnosno da će duže da traju. To nije trend koji je iznenadio naučnike. U budućnosti možemo da očekujemo i događaje kojih nije bilo uopšte u prošlosti, one koji će biti apsolutno ekstremni za današnje vreme.
Lična karta
* Vladimir Đurđević je rođen u Zemunu, a osnovnu školu i gimnaziju je završio u Smederevskoj Palanci.
* Fizički fakultet, smer meteorologije je upisao 1994. godine, a diplomirao je 1998. godine s ocenom 9.80. Magistrirao je marta 2002. godine, a tema magistarske teze je bila: "Interakcija atmosfere i mora u oblasti Mediterana".
* Doktorirao je 2010. godine na temu: "Simulacija klime i klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi korišćenjem regionalnog klimatskog modela". Dobitnik je nagrade Svetske meteorološke organizacije "Borivoje Dobrilović" za 2010. godinu za najbolji rad iz oblasti meteorologije u periodu 2008-2009 u Srbiji.
Naučnici upozoravaju da Zemlju tek očekuju nevolje zbog otapanja Arktika i Antarktika.
- Topljenje leda na Severnom moru neće značajno doprineti globalnom porastu nivoa okeana, ali kad se bude istopio onaj na Južnom polu, koji se najvećim delom nalazi na kopnu i Grenlandu, to će ugroziti većinu priobalnih gradova širom sveta, koji su na nekoliko metara nadmorske visine kao što je na primer, Majami. Stotine miliona ljudi će morati da se iseljavaju iz svojih gradova.
Je li moguće uravnotežiti klimatske promene?
- Nažalost, nije. Potrebne su stotine, ako ne i hiljade godina da se sav dodatni ugljen-dioksid koji je trenutno u atmosferi, prirodnim procesima premesti iz atmosfere u neki drugi deo klimatskog sistema. Za razliku od nekih drugih gasova zagađivača, kao što su sumporovi oksidi, koji relativno brzo budu "isprani" iz atmosfere, recimo kišom, višak ugljen-dioksida ostaje vrlo dugo u atmosferi! To je još jedna od zabrinjavajućih dimenzija ovog problema. Najviše što možemo da uradimo jeste da naše emisije dovedemo do nule što je pre moguće i da dalje klimatske promene zadržimo na ovom nivou.