Rogozin traži pradedu u Bileći
Zbog ove priče je poraslo i interesovanje za Rusko groblje u Bileći, pišu banjalučke "Nezavisne". Taj mali, ograđeni prostor unutar Pravoslavnog groblja, sada je očišćen od rastinja koje je ranije zaklanjalo spomenike sa ruskim natpisima. Da sve bude uredno, pored komunalnog preduzeća, računa vode članovi bilećkog Zavičajnog kulturnog kluba Osvit.
Priča se i da je Rogozin, u potrazi za svojim pretkom, navodno zamolio i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se raspita o belogardejskim oficirima koji su nakon progonstva rasuti po svetu. General Žolt je sa vojskom napustio Sevastopolj 1920. i emigrirao u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je i preminuo.
Miodrag Ljuma Hrnjez, predsednik Osvita, kaže da je najverovatnije tu masovna grobnica ruskih kadeta koji su u Bileći boravili od 1921. do 1926, a neki su tu i ostali, na večnom počinku.
- O tome smo mi pisali dosta i dosta istraživali, ali nažalost, o ovim zemnim ostacima i spomenicima nema pisanih tragova, o njima malo znaju i najbolji poznavaoci tužne sudbine tih tzv. hercegovačkih belogardejaca, za koje se zna da su u Bileću došli iz Slovenije. Čak ni u Crkvenoj opštini Bileća nismo mogli pronaći ništa - kaže Ljumo.
Sveće za dobrovoljca
U bilećkom Pravoslavnom groblju, pored starih spomenika ratnicima Donskog korpusa, stoji i jedan novi, mermerni, sa imenom Sergej Vladimirovič Meleško. Pao je kao dobrovoljac Hercegovačkog korpusa u poslednjem ratu. Njegovi roditelji iz daleke Rusije povremeno obilaze grob sina, ali je cveće na njemu uvek sveže, jer ga redovno posećuju i Bilećani, i pale sveće.
U "Osvitu" ne odustaju od namere da se ovi grobovi zaštite, jer su to istorijska svedočanstva jednog vremena, pa su i preko Ambasade Rusije inicirali da se svi spomenici označe i ograde, da se koliko je to moguće zaštite od propadanja. A da se sačuvaju u sećanjima, Hrnjez se potrudio da organizuje izložbu fotografija iz vremena Donskog korpusa u Bileći. Iza nekih ruskih belogardejaca su u Bileći ostala i večita dela, poput pesme "Trebišnjica" Miše Zaljenskog, a ruski kadeti su 1924. godine u Bilećkom pozorištu imali postavku Gogoljevog "Revizora", a potom i mnoge druge predstave.
Bilećani se potajno nadaju da je Rogozinov pradeda sahranjen upravo u njihovom gradu, tim pre što se deo sledbenika vođe belogardejskih izbeglica, generala Petra Vrangela, poznatog kao Crni baron, posle kratkog boravka u Sloveniji, od 1921. privremeno naselio u ovom hercegovačkom gradiću.