Zapad ujedinjen protiv Rusije
Ruski disidenti su i ranije u Velikoj Britaniji završavali mrtvi u sumnjivim okolnostima, a u slučaju ubistva bivšeg špijuna i Putinovog kritičara Aleksandra Litvinjenka polonijem 2006. britanske vlasti utvrdile su da su počinioci upravo ruski tajni agenti, a nalogodavac lično Vladimir Putin.
Ali, za razliku od Litvinjenka, kome je u čaj sipan radioaktivni polonijum 210, kada niko nije bio ugrožen osim njega, u slučaju napada na špijuna Sergeja Skripalja jedan policajac je otrovan i život mu je ugrožen, a potencijalno još desetinama nedužnih koji su bili na istim mestima u gradu kao i ruski obaveštajac.
U ovako kritičnom trenutku za odnose Rusije i Zapada bilo je veoma važno pokazati ujedinjenost Velike Britanije i njenih saveznika - posebno s obzirom na trzavice između Londona i Brisela zbog pregovora o Bregzitu, kao i nesigurnosti oko bezuslovne lojalnosti Trampove Amerike sa svojim NATO saveznicima. Na kraju su četiri vlade, Britanije, SAD, Francuske i Nemačke, u diplomatskom potezu bez presedana, potpisale zajedničku izjavu optužbe i osude Rusije.
Kada je Litvinjenko ubijen 2006, Blerova vlada je proterala četvoricu ruskih diplomata. Sada proteruje njih 23. Britanska vlada razmatra i zaplenu ruskog novca u svojoj zemlji, bili oni državljani ili ne. Prekidaju se i određeni oblici bilateralne saradnje, ruskom šefu diplomatije otkazuje se poziv za posetu, a britanski ministri i članovi kraljevske porodice neće ići na Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji.
Pas koji laje...
"Svi reakcionari su tigrovi od papira", čuveni je citat Mao Cedunga, prvog vođe komunističke Kine odgovornog za smrt desetina miliona svojih građana. "Reakcionari" su po njegovom mišljenju, naravno, "buržoaske" države Zapada, na čelu sa SAD. Iako se svetski komunistički blok na čelu sa SSSR urušio pod teretom vlastite nesposobnosti i korumpiranosti, Putinova Rusija i danas očigledno veruje da isti princip važi i dalje. Zapad će lajati, misli Putin, ali neće ugristi. Previše je razjedinjen, neodlučan, nesiguran u sebe i uopšte preslab da bi stao na put divljanju Rusije. Na današnjim zapadnim liderima je da mu dokažu suprotno.
Ali, to samo po sebi nije dovoljno. Teško da će to zaista zabrinuti Putina. Ono što bi ga zaista zabolelo bio bi pravi bojkot Svetskog prvenstva, koje je Putinu izuzetno bitno za kao stvar nacionalnog prestiža, a i mnogo novca je uloženo. Ipak, pravi udar bi trebalo da ide na Putinove tajkune. Ma koliko lojalni Kremlju, oni ne bi voleli da ostanu bez imovine desetina milijardi evra. Drugo, Britanija je dopustila da se ogromni ruski novac slije u tu zemlju i sasvim je sigurno da se deo tih para koriste za politički uticaj u samoj Britaniji.
Ali siledžijski pristup, potpuno neprimeren diplomatiji jedne svetske, Rusija pokazuje i u trenutnoj krizi. Na izuzetno ozbiljne optužbe britanskih vlasti, portparolka ruskog ministra spoljnih poslova Marija Zaharova odgovorila je da "UK ne bi smelo da preti nuklearnoj sili".
Britanski šef diplomatije Boris Džonson prikladno je opisao "zajedljivi, sarkastični odgovor" ruske strane kao pokazatelj njihove "fundamentalne krivice".
- Oni to poriču, ali se u isto vreme hvale onim što su uradili - zaključio je.
Proterivanjem britanskih diplomata Rusija će svakako odgovoriti na odluku Londona da protera 23 ruska zvaničnika povodom trovanja jednog bivšeg špijuna, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Pored zapadnih vlada, i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg optužio je Rusiju da pokušava da destabilizuje Zapad. Britanija, istakao je Stoltenberg, može da računa na solidarnost NATO-a, ali još nije bilo zahteva iz Londona za aktiviranje zajedničke odbrambene klauzule jer je prema članu 5. - napad na jednog je napad na sve.
Sergej Skripalj (66) i njegova kćerka Julija (33) nađeni su u besvesnom stanju 4. marta na klupi, u engleskom gradu Solzberiju i od tada se nalaze u bolnici, a u kritičnom stanju je i policajac koji se našao na licu mesta kada su oni pronađeni.
Tramp potpisao nove sankcije
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je sankcije protiv 19 ruskih državljana zbog njihovog navodnog mešanja u predsedničke izbore u SAD, a među njima je i 13 osoba protiv kojih je optužnicu podigao specijalni savetnik Robert Muler u okviru istrage o umešanosti Rusije. Sankcijama je obuhvaćeno i pet ruskih kompanija, uključujući Agenciju za istraživanje interneta (IRA), optuženu da stoji iza obimne kampanje širenja dezinformacija na internetu, u cilju uticanja na ishod izbora 2016. godine na kojima je Tramp pobedio kandidatkinju demokrata Hilari Klinton. Ministarstvo finansija SAD objavilo je odluku o uvođenju sankcija, u vreme oštrih kritika na račun Trampa i njegove administracije što nisu iskoristili ovlašćenja koja je odobrio Kongres SAD da kazne Rusiju zbog mešanja u izborni proces. A onda je usledio novi udar iz SAD jer je Ministarstvo nacionalne bezbednosti uz FBI zaključilo da je Rusija hakovala i američki energetski sistem i tim povodom su naređeni kontranapadi SAD i uvedene dodatne sankcije ruskim kompanijama.