Darovi za osmeh anđela

V. Sekulić

Uvek ih obraduje: Ilija Miki Vujović sa decom i lekarima Instituta 2016.

Tu su teta Rada i čika Mićo Aleksić i plemeniti vozači autobusa Fudeks, da sve to sa čika Mikijem zapakuju i zalepe besplatnu markicu za putovanje do Instituta za majku i dete u Beogradu.

Bata Milenković

Ljudi velikog srca

Ovogodišnji Vaskrs je 8. aprila. Nešto manje od mesec dana je period za organizovanje i prikupljanje poklona za mlađane bolesnike. Miki i ovaj put poziva sve dijasporce da se angažuju i učine humanu stvar, napominjući da svugde ima ljudi velikog srca, kupiće ponešto, može i simbolično, priložiće dečje pisamce ili crtež, pronaći će plemenitog prevoznika koji će bez nadoknade, sve to dostaviti redakciji "Vesti" i dalje do bolnice.

- Na žalost, na svakom od proteklih susreta neka deca nisu bila među svojim bolesnim drugarima, jer su vezana za postelju i uključena na aparate. Ipak, donesu im, pokažu im, daju im čokoladne figurice zamotane u obojene staniole, dopadne im se ta šarena slika i svako detence se osmehne. I verujte, pred tom slikom srce se kida - teško izgovara dobri čovek Miki.

- Dobri ljudi, odmah u akciju, znate ono: Zrno po zrno pogača ili čokoladica po čokoladica, a deci sreća velika - poručuje Miki Vujović. Dani lete, brzo će i Vaskrs.

Tradicija

- Akciju povodom velikih praznika naši Parižani vode tradicionalno, a uverili smo se kolika je to radost za bolesne mališane, pa svake godine pozivamo zemljake iz raznih zemalja da nam se priključe ili samostalno organizuju istu ili sličnu akciju. Uistinu treba videti te male bolesnike, za većinu njihovih bolesti (leukemija, rak) krivicu snosi ludost odraslog sveta, odnosno, užasno bombardovanje NATO-a koje je na tlu Srbije ostavilo stravične posledice, sada možemo reći, posle direktnih, evo, stigle su i indirektne. Istina je, mi obični ljudi smo pred takvim bolesnicima nemoćni, ne možemo ih izlečiti, ali im možemo te teške dane ublažiti, možemo im podariti radost za Božić, školsku slavu Sv. Savi, Vaskrs koji je na pragu - kaže naš najveći dijasporski humanitarac Ilija - Miki Vujović.

Iako Miki u organizovanju humanih akcija ima veliko iskustvo, ipak nailazi na poteškoće. Hoće ljudi da pomognu, pogotovo deci, ali zaborave, pa ih stalno treba opominjati.

- Sećam se jedne godine, obratio sam se montrojskom restoranu Kod dve sestre, gazdarice Tanja i Milica su poruku prenele klijenteli i prikupile su brdo čokoladnih zeka, jaja, raznih slatkiša. Bila je to radost i za mene, iz 130 kilometara od Pariza udaljenog Sansa, predsednik Udruženja Šumadija Goran Radovanović doneo je u Pariz kutije slatkiša. Deca su to u bolnici gledala sa divljenjem - seća se Miki.

Isi le Mulino: Sa jedne od ranijih akcija

Škola Sveti Sava iz Bondija: Deca crtala jaja

Potresne priče

Mikijeva ideja bila je da se obrati i nastavnicima Dopunske škole na srpskom jeziku:

- Bio je to pun pogodak. Svi su održali za decu čas o dobročinstvu, o pomoći unesrećenom i bolesnom, pa su mali đaci, kao domaći zadatak, na časove donosili slatkiše, kao i svoje pismene radove i crteže sa porukama za brza ozdravljenja i što lepše detinjstvo. Tu je bilo potresnih pričica, prekrasnih crteža, od toga se i knjiga mogla napraviti - Miki u čijem srcu ima mesta za armiju dece kojoj je pomoć neophodna.

Po pravilu, svaku ovu humanu pošiljku do Beograda prevoze vozači autobusa Fudeks, na beogradskoj stanici sačekaju ih službenici "Vesti" i dogovorenog dana sve, u kompletu, odnesu u Institut za majku i dete i pred lekarima i drugim medicinskim osobljem, na maloj svečanosti uruče poklone. Uvek se kaže: Od dece, teta i čika iz Pariza i uvek se dobije uzvratna rečenica: Mnogo hvala i pozdravite svu decu, tete i čike u Parizu.