Šta posle presude suda u Lajpcigu (4): Dizeli ubijaju natenane!
A za zabrinutost zaista ima razloga: Savezna agencija za zaštitu okoline (UBA - Umweltbundesamt) saopštava da prema dostupnim podacima u Nemačkoj svake godine, prvenstveno od kardiovaskularnih bolesti uzrokovanih azot-dioksidom, umre više od 6.000 ljudi!
Nekada je cifra bila i veća, ali su određene mere i ograničenja prometa starijim modelima dizel-automobila (norme euro 2 i 3) koje su već godinama na snazi, doprinele da vazduh bude, ipak, čistiji nego ranije ali i dalje - nedovoljno! Takođe, prema dosada provedenim studijama, koje je UBA takođe predstavio javnosti, dugotrajna izloženost azot-dioksidu "krivac" je za oko milion slučajeva dijabetesa tipa 2 i 14 posto obolelih od astme.
Šta su azotni oksidi?
Azotovi oksidi, odnosno spojevi azota (hemijska oznaka N) s kiseonikom (hemijski O), skraćeno se nazivaju NOx . Azot-oksid (NO) manje je štetan od NO2 , ali u velikim koncetracijama ni on nije bezopasan. Ovi gasovi se nalaze svuda gde dolazi do sagorevanja uglja, lož-ulja ili drveta, ali u velikim gradovima 60 odsto isparenja azotnih oksida dolazi iz saobraćaja, a treba naglasiti da "benzinci" nisu problem već jedino motori sa pogonom na dizel-gorivo.
Naučnici Helmholc centra u Minhenu nisu po nalogu UBA izvodili svoje eksperimente i istraživanja već su procenjivali mnoge, već postojeće epidemiološke studije. Za razliku od toksikoloških istraživanja, u ovim studijama ljudi nisu bili namerno izloženi isparenjima azot-dioksida već su upoređeni podaci o onima koji žive u velikim gradovima, gde su koncentracije ovog gasa velike, sa onim ljudima koji obitavaju u manjim mestima ili selima.
Napad na pluća
Zašto je azot-dioksid štetan za zdravlje? On se u telu ponaša kao oksidans i pokreće hemijske reakcije na različitim mestima, kao što su oči ili organi za disanje. Zdravi ljudi obično te štetne posledice godinama uopšte ne primećuju, ali se veoma brzo pokažu kod pacijenata sa zdravstvenim problemima poput astmatičara ili onih sa raznim tipovima kardiovaskularnih bolesti. Prodire duboko u pluća i podstiče upalne procese, dovodi do preosetljivosti brohnija, a povećava i rizik od alergija i drugih hroničnih bolesti. Rizična grupa su i mala deca kod kojih je respiratorni sistem još u razvoju.
Tako su naučnici dobili uvid u uzročno-posledične statističke podatke na osnovu kojih su mogli da izračunaju štetni učinak na zdravlje. Tim se putem i došlo do cifre od 6.000 prerano umrlih svake godine od posledica dugotrajne izloženosti isparenjima azot-dioksida.
- Smatram da je štetne posledice udisanja NO2 teško odvojiti od "fine prašine" (Feinstaubes) što je takođe jedan od produkata sagorevanja dizel-goriva u automobilima - kaže Nino Kincli, zamenik direktora švajcarskog Instituta za javno zdravlje u Bazelu.
I njegov kolega Ulrih Frank iz Helmholc centra za istraživanje okoline u Lajpcigu napominje da je zagađenje vazduha azot-dioksidom u odnosu na druge zdravstvene rizike "mali, ali stvarni rizik" - ali takođe smatra da su čestice fine prašine koje nastaju sagorevanjem dizela možda i veći problem od drugih riziko-faktora na zdravlje ljudi kao što su pušenje, pretilost ili drugi negativni faktori modernog načina života.