Kao da je bilo juče: Ljubav prema matici ne poznaje granice

"Daleko u zapadnoj Bosni ima varošica Kupres, blizu dalmatinske granice. To je kraj koji ni u nemanjićko doba nije bio pod srpskom državom. Po kupreškim planinama pratio me je 1879. godine jedan siromašan srpski seljak, nepismen, prosed, pogrbljen, skoro izgladnelog izgleda. Ne zna ništa o svetu. Tuku ga brige o teškom svakodnevnom životu. Izgledalo je da u njegovoj unutrašnjosti nema ničeg drugog osim one mističnosti kojom i najprimitivniji seljak daje sebi računa o Bogu, nebu, zvezdama, smrti. Proveo sam sa njime u razgovoru skoro celu noć. Tada mi je pored vatre, otkrio svoja duboka narodna osećanja, neke stare nacionalne klice, koje čine glavnu sadržinu njegove duše i duhovnog života. U ovom seljaku ima jasnih i jakih srpskih osećanja i on svoju zemlju i zajednicu sa ostalim Srbima instinktivno i duboko voli. To se ne može iz njega iščupati, silno je. Takav je i ostali svet u ovom krajnjem delu Bosne. Kod njega je mogućno izazvati najveće nacionalne napore i požrtvovanja."
                                                                                                      (Prirodnjak Jovan Cvijić, 1907)