Miloš Obrenović, evropski vladar sa najviše potomaka (3): Petrija, očeva mezimica
Milanu se u to vreme već razmahala tuberkuloza koja ga je mučila od rane mladosti. Zato je Savet već 2. juna imenovao Avrama Petronijevića, Jevrema Obrenovića i Perišića za namesnike bolesnom Milanu. Dva dana kasnije namesnici su u mitropolitovom dvoru položili zakletvu i narod o tome obavestili Proklamacijom.
Milan je vest o kneževskom dostojanstvu primio u bolesničkoj postelji. Umro je 26. juna 1839. godine, u 26. danu vladavine, ne potpisavši nijedan zvaničan akt kao vladar. Sahranjen je u porti stare Palilulske crkve, a nekoliko dana kasnije, stigao je i berat iz Carigrada kojim se potvrđuje za kneza...
Savet i Namesništvo su odlučili da na presto dovedu drugog Miloševog sina, maloletnog Mihaila. Njegova vladavina će se pokazati daleko uspešnijom, ali je i ona prekinuta prerano, atentatom, tri decenije kasnije. Tako kneza Miloša, evropskog vladara sa najviše dece, na prestolu Srbije nije nasledio nijedan neposredni potomak. Imao je tu vladarsku "nesreću" da mu prvi preživeli, a ujedno i najdugovečniji prvenac bude kći, a ne sin.
Prvi ženski portret
Petrija Obrenović je postala prva žena u Srbiji koja se našla na slikarskom portretu, i to u vreme kada su oni bili prava retkost, i kada su se "molovali" samo ugledni muški članovi srpskog društva. Portret Miloševe najstarije kćeri izradio je slikar Pavle Đurković, ali se o njemu zna samo iz dokumenata, jer nije sačuvan.
To je bila Petrija, pošto mu je prvo dete, Petar, umrlo. Petrija je nadživela i roditelje, i svu braću i sestre, a istorija ju je zapamtila kao kneginjicu koja je donela pravi dah Evrope, iako nikada nije išla u školu i dugo je bila nepismena, baš kao i njen otac. Nazvana starim srpskim imenom, koje je ujedno bilo i ime kneževe neprežaljene ljubavnice, Petrija je bila očeva mezimica. Odgajao ju Miloš u skladu sa svojom strogom prirodom, bez mnogo nežnosti.
Petrija je rođena 1808. u Brusnici kod Gornjeg Milanovca. Knez Miloš je bio patrijarhalan čovek koji nije verovao u školovanje ženske dece. Od njih se očekivalo da budu dobre domaćice, supruge i majke, pa tako ni Petrija nije pohađala školu. Naučila je da čita tek kraj svojih sinova.
Savremenici su je zapamtili kao tihu i odmerenu devojku vezanu za kuću, majku, a naročito za oca. Knez joj je ugađao skupim poklonima.
Milošev konak u Kragujevcu, u kojem je Petrija provodila najviše vremena sa majkom Ljubicom, uređen je "po evropskim standardima" kakve je tiha kneževa kći poželela, sa porcelanskim tanjirima i šoljama dopremljenim čak iz Beča. A kada je stasala za udaju, Petrija je od oca dobila - dijamantsku dijademu izuzetne lepote. Kneževa mezimica je imala prosce već od 13. godine.
Javljali su se raznorazni mladići na pregovore i "bezecovanja", ali je otac pomno birao kojem će je dati. On, a još češće, njegova braća Jovan i Jevrem, odlazili su u posete viđeni srpskim porodicama, proveravali izokola da njihovi sinovi nemaju "kakvu falinku" i da li će biti u stanju da se dobro staraju o Miloševoj kćeri. Izbor je pao na momka iz ugledne trgovačke porodice iz Zemuna, Teodora Bajića.
Čim je utvrđeno da je sa momkom sve u redu, upriličeno je darivanje i "viđenje", ali ne sa devojkom, nego sa budućim tastom. Petrija, kojoj je tada bilo 15 godina, za veridbu je saznala u Kragujevcu, a budući supružnici se nisu videli sve do zvanične prosidbe.
Miloš je hteo da svadba njegove ćerke zaseni sve dotadašnje svetkovine. Već su za prosidbu uređeni drumovi koji su vodili do Kragujevca, a za konak su napravljene stolice i stolovi što je, u zemlji u kojoj se još jelo za turskim soframa i sedelo na tronošcima, bila neverovatna novina.
Sve do svadbe Petrije Obrenović devojke u Srbiji su se udavale u narodnoj nošnji ili nekoj boljoj haljini. Kako je mladoženja dolazio "sa Zapada", knez Miloš nije želeo da se njegova kći smatra običnom seljančicom. Zato je njena svadba priređena po modernim običajima tako da je se ne bi postideli ni neki evropski dvorovi. Venčanje je održano 25. maja 1824. godine u Beogradu. Petrija je nosila belu haljinu od venecijanske svile sa širokim svilenim pojasom, beli veo, a bele su bile i cipelice na dugmiće.
Tako je postala postala prva Srpkinja koja se udala u venčanici. Nosila je suncobran i lepezu, darove od mladoženje, koji su takođe bili velika novost u još turskom Beogradu. Po izlasku iz crkve, kumovi su pred okupljeni narod bacali novčiće, što takođe ranije nije bio običaj u Srbiji. Petrija je u braku sa Todorom imala četvoricu sinova, a čim je naučila da piše, povela je živu prepisku sa bratom Mihailom i sa voljenim ocem. Preminula je 1870. godine.