Pomozimo Mirku da otvori oči

Svi žive u iščekivanju dana kada će Mirko otvoriti oči. Smešten je na klinici za neurologiju na VMA u Beogradu. Kako u Srbiji ne postoji centar koji se bavi komatoznim pacijentima, porodica je rešenje potražila izvan granica naše zemlje.

Lekari u nemačkoj klinici Burgau, koja se nalazi između Minhena i Štutgarta, nakon uvida u Mirkovu medicinsku dokumentaciju rekli su da ima nade da se probudi i da mogu da pokušaju da mu pomognu. Ipak, takvo lečenje je, prema rečima Mirkovog brata Nikole, veoma skupo.

- Ovde nema uslova da mu se pruži kompletna nega i terapija koja bi možda mogla da pomogne i zato smo odlučili da idemo u Nemačku. Ta klinika je najbolja kada je reč o lečenju ljudi koji su u komi. Prva faza traje dva meseca, a u zavisnosti od toga koliko bude napredovao razgovaraće se o sledećim fazama. Ta prva faza lečenja košta 54.000 evra. U tu sumu su uključeni boravak, terapija i analize, dok će se ukoliko dođe do nekih hirurških intervencija, one dodatno naplatiti. Pored toga potrebno je još oko 3.000 evra za transport - objasnio je Nikola. Dodaje da je porodica za sada uz pomoć familije i prijatelja prikupila polovinu tog novca.

- Kako lekari kažu, potrebno je da se počne sa terapijama što pre. Nadam se da ćemo uskoro prikupiti novac za tu prvu fazu i krenuti na put. Budući da je lečenje jako skupo, neizvesno i ne znamo ni koliko će trajati, ni koliko će nam novca još biti potrebno, molimo sve ljude dobre volje da nam pomognu. Drugo rešenje nemamo, teško je i opisati kako se osećamo... - rekao je Nikola.

On ističe da će se on i roditelji smenjivati u Nemačkoj kako bi bili uz Mirka.

- Uprkos tome što smo svi zaposleni, suma koja je potrebna za nas je nedostižna. Mnogo je to novca i zato smo prinuđeni da pomoć zatražimo i od ljudi velikog srca. To je jedina nada da nam se Mirko vrati - kaže brat Nikola.

Mirko od dana kada se povredio nije otvorio oči. Niko ne zna da li nešto čuje i oseća, ali je njegov brat siguran da oseća brigu i pažnju cele porodice.

- Nekada uopšte ne reaguje kada mu kažemo da pomeri prst ili nešto slično ako nas čuje. A ima dana kada postoji reakcija. Zamolim ga da podigne palac ako me čuje, on podigne. Ne znam da li je to slučajnost ili ne, ali ja osećam da je tu. Moram da verujem da će se oporaviti - iskreno će Nikola.