Lazanski: Ovi ruski projektili su prava opsesija Zapada (VIDEO)
SS-4 prebacivani na kinesku granicu...
Vremenom se paleta sovjetskih raketnih balističkih sistema širila, tako da je danas u operativnoj upotrebi Ruskih oružanih snaga ostalo tek nekoliko nekadašnjih sovjetskih raketnih sistema.
Prvo su napravljene rakete SS-3, relativno kratkog dometa, koje su opet razvijene iz raketa SS-1 i SS-2, a što je sve, zapravo, bila kopija nemačke rakete A-4 iz Drugog svetskog rata. Raketa SS-3 uvedena je u naoružanje 1955. godine i njen domet bio je oko 1.200 km. Taj tip projektila izbačen je iz operativne upotrebe raketnih snaga negde početkom šezdesetih godina prošlog veka. Zatim su došle rakete SS-4 i SS-5, koje su zbog dometa posebno brinule Zapadnu Evropu.
Raketa SS-4 poznata je još iz 1962. godine, kada je upravo taj tip projektila bio uzrok velike kubanske raketne krize. Nakon zaoštravanja odnosa sa Kinezima, Sovjeti su jedan broj tih raketa prebacili na kinesku granicu, pa je jedno vreme tamo bilo čak 500 projektila SS-4. Raketa SS-4 imala je domet od 1.700 km i brzinu od pet maha, a nosila je bojevu nuklearnu glavu od jedne megatone. Što se tiče projektila SS-5, bile su dometa do 3.500 km, nosile su bojevu nuklearnu glavu od jedne magetone.
Sledeća je bila raketa SS-6, poznata po tome što je korišćena i za slanje sovjetskih kosmonauta u svemir. Imala je vrlo moćne motore i domet od 10.000 km. Nešto veća raketa od SS-6 bio je projektil SS-7, koji, opet, nikada nije bio prikazan na nekoj vojnoj paradi u Moskvi. To je bio dvostepeni projektil, visok 32 metra i težak oko 100 tona. Domet mu je bio od 8.000 do 10.000 km, a brzina skoro fantastična, procene govore da je leteo brzinom od oko devet maha. Raketa SS-7 ispaljivala se iz podzemnog silosa.
SS-18 bila u svoje vreme najtačnija
Pre 53 godine, Crvenim trgom u Moskvi prošle su rakete SS-8, koje su bile nešto modernija verzija rakete SS-7. Projektil SS-8 imao je bojevu glavu snage pet megatona, a mogao je da je ponese na daljinu od 10.000 km. Raketa je bila teška 80 tona. Tri godine posle pojave SS-8 pojavila se raketa SS-9, koja je zbog svojih manevarskih sposobnosti izazvala pravu uzbunu na Zapadu. Dvostepeni projektil težine 20 tona, sa bojevom nuklearnom glavom od 25 megatona, leteo je i do 12.000 km, a svoje je bojeve glave mogao da ispaljuje i do 150 km visoko u svemir.
Dvostepenu raketu SS-17 Moskva je uvela u operativnu upotrebu 1975. godine. Originalna sovjetska oznaka za taj projektil bila je RS-16. Raketa SS-17 imala je domet od 10.000 km i bila je vrlo precizna. Ali, kada je reč o preciznosti starijih modela sovjetskih interkontinentalnih balističkih raketnih sistema, u to vreme je verovatno najtačnija bila raketa SS-18, sovjetska oznaka RS-20. I ne samo najpreciznija nego i najjača u snazi bojeve glave. Naime, SS-18 nosi bojevu glavu snage 50 megatona, što je 2.500 puta jače od "hirošimske" bombe.
Nova raketa posle SS-18 bila je SS-19, sovjetska oznaka RS-18. Taj projektil leti do 10.000 km daleko, vrlo je precizan, a napravljen je u nekoliko verzija. Ruske raketne snage imaju sada na položajima 30 raketa SS-19.
I najzad - projektil SS-20, koji je bio uzrok velikih pregovora SSSR i SAD o "evroraketama" početkom osamdesetih godina prošlog veka. Rakete SS-20 postale su opsesija Zapada i zbog njih su Amerikanci počeli da u Evropu dovlače krstareće projektile i rakete "peršing 2".
Sporazumom Vašingtona i Moskve o uklanjanju raketa srednjeg dometa iz Evrope postignuta je tzv. "nulta opcija", pa su projektili SS-20 demontirani, baš kao i američke krstareće i rakete "peršing 2" u Evropi.
S čime Rusija danas raspolaže?
Danas, raketne snage Rusije od kopnenih sistema raspolažu projektilima SS-18 i SS-19, kao i sa 63 nove rakete SS-25, ruska oznaka RS-12M, jednom bojevom glavom megatonske snage, sa 60 projektila SS-27, ruska oznaka "Topolj M", do pet bojevih glava po 200 kilotona snage, sve rakete u silosima i 18 projektila "Topolj M" na pokretnim lanserima.
Na balističkim nuklearnim podmornicama Rusija danas raspolaže raketama SS-N-18, SS-N-23, SS-N-20 i projektilima tipa SS-N-30 "Bulava". To su, zapravo, mornaričke verzije kopnenih raketnih sistema SS-18, SS-20 i "Topolj M".
Koliko god to paradoksalno izgledalo, interkontinentalne balističke rakete još su uvek više sredstvo strateškog odvraćanja, a manje oružje za gađanje zaštićenih vojnih ciljeva. Moglo bi se reći da Rusija svoj mir i bezbednost u strateškom smislu upravo i temelji na strateškim raketnim snagama, baš kao i SAD, zaključuje Lazanski.