Ne daju ime države

U Sidneju, Makedonci su se najpre okupili ispred Gradske većnice. Nakon toga, uz bubnjeve i skandiranje, hiljade ljudi se koridorom u kome je policija zaustavila sav saobraćaj uputilo gradskim ulicama, sve do Trga Martin, gde su se okupljenoj nepreglednoj masi obratili Džošua Šerman, Dušan Ristevski, Žaklina Mihajlova, Bes i Bret Grogan. Na čelu impozantne povorke nošene su, naravno, makedonske, ali i australijska i aboridžinska zastava.

Na masovni protest, koji je prošao bez incidenata, došle su čitave familije, od najmlađih do najstarijih. Većina je nosila na sebi boje makedonske zastave - zlatno-žutu i crvenu. U rukama su držali zastave i transparente. Jedna zastava je zaista bila ogromna - tolika da je među sobom razvuklo više desetina osoba. Na pitanje koliko je zastava duga, jedan od njenih nosilaca kazao je:

- Sedam hiljada godina(?!).

Transparenti i posteri sa mitinga sadržavali su, među ostalim, sledeće poruke: "Ljudska prava za Makedoniju", "Ja sam Makedonac", "Stop za genocid Makedonaca", "Naše ime je Makedonija", "U Makedoniji, govorimo makedonski", "Naše makedonsko ime je zaostavština naše dece"...
Pojedini transparenti upućivali su na kršenje ljudskih prava Makedonaca u susednim državama Bugarskoj, Albaniji i Grčkoj.

Veći broj učesnika izrazio je zahvalnost "Vestima" na interesovanju za ovaj događaj.