Bitka za ćirilicu
Kako su "Vesti" već objavile, trenutno je u pokrajini Hesen, po programu i ingerenciji Republike Srbije, zaposlen samo nastavnik Vladimir Živanov, a namera je da mu se od naredne školske godine (2018/2019) pridruži bar još jedan kolega.
- Bitka za ćirilicu u pokrajini Hesen nije počela juče, a neće se ni završiti inicijativom koju trenutno vodimo - kazao je Branko Radovanović, generalni konzul Srbije u Frankfurtu, koji je na sastanak došao u društvu kolege konzula Vladimira Rajića.
- Dopunska škola na srpskom jeziku jedan je od prioriteta moga rada, a cilj je da dostignemo nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg, gde trenutno imamo šest nastavnika na platnom spisku Srbije i više od 800 đaka. Uveren sam da nam taj cilj, ako delujemo organizovano i složno ni u kom slučaju nije nedostižan - istakao je konzul Radovanović.
Dvojezična deca - pametnija!
Nastavnica Katica Stanimirov jedna je od retkih koja još radi u "integrisanoj nastavi", odnosno na platnom je spisku Nemačke. Naglasila je da dvojezična (bilingvali) deca, koja odmalena paralelno usvajaju dva jezika imaju veći koeficijent inteligencije od one koja su okružena samo jednim.
- Istraživanja su pokazala da se slušanjem i korišćenjem dva jezika povećava broj "veza" između nervnih ćelija u mozgu, a direktni rezulatat je bolji protok informacija i veća inteligencija deteta - istakla je Katica Stanimirov.
A vremena zaista nema mnogo. Kako je na sastanku istakla Katica Stanimirov, nastavnica iz Bad Homburga, koja je za ovu priliku pripremila i video-prezentaciju važnosti da naša deca pored nemačkog poklanjaju i dužnu pažnju učenju maternjeg jezika - "zahtev za upošljavanje novog nastavnika iz Srbije trebalo bi podneti u aprilu za narednu školsku godinu."
- Ostaje nam još mesec dana da prikupimo najmanje 240 prijava roditelja koji imaju decu školskog uzrasta da bi naš zahtev bio ozbiljno shvaćen i razmatran. Ne možemo očekivati podršku nadležnog ministarstva u Srbiji, a da sami ne uradimo sve što je u našoj moći da omasovimo dopunsku školu u ovoj pokrajini - naglasila je Katica Stanimirov.
Kako su "Vesti" već objavile, formular za prijavu (u PDF formatu) za pohađanje Dopunske škole na srpskom jeziku može se naći u našim klubovima, crkvama ili na internet stranici Generalnog konzulata Srbije u Frankfurtu (www.frankfurt.mfa.gov.rs), a kada se popuni treba ga poslati na adresu konzulata: poštom, faksom ili elektronskom poštom. Na sastanku se čulo da roditelji čak mogu popunjen formular da slikaju mobilnim telefonom i proslede na imejl konzulata. Takođe, može se i direktno predati nastavnicima dopunske škole.
Razdvojiti razrede
- Ako dobijemo još jednog ili čak više nastavnika iz Srbije, što će biti direktno u vezi sa brojem prijava, bićemo u mogućnosti da razdvojimo decu od 1. do 4. i od 5. do 8. razreda, jer sada u istom odeljenju uče i prvačići i budući maturanti - kazao je konzul Radovanović i dodao da bi nastava mogla da se organizuje i u drugim gradovima Hesena: Kaselu, Riselshajmu, Darmštatu...
- Niko nema izgovor da ne izdvoji pet minuta i podnese prijavu, a formular treba da predaju i oni čija deca već pohađaju dopunsku školu - istakao je generalni konzul Radovanović.
Bilo je reči i o peticiji na nivou pokrajine Hesen koja traži da se maternji jezik dece migranata (pored srpskog pominju i turski, italijanski, grčki, arapaski jezik) ponovo izučava kao drugi ili treći strani jezik, a ocena ubraja u ukupni prosek i uspeh učenika, o čemu su nedavno i "Vesti" opširno pisale. Konzul Radovanović je izrazio dilemu da li ove dve akcije treba voditi paralelno.
- Smatram da akcija za još jednog nastavnika iz Srbije mora da ima prioritet, jer zavisi samo od nas i naše agilnosti, a ova druga, kojoj time ni u kom slučaju ne umanjujem važnost, od političkih prilika u pokrajini. Za sada ne vidim mnogo političke volje u vladajućoj CDU da tu inicijativu uskoro realizuje - rekao je na kraju skupa konzul Radovanović.
Dobrovoljno, nema obaveze
Bilo je i pitanja da li oni koji se prijave imaju potom neku zakonsku obavezu da decu šalju u dopunsku školu, jer mnogi roditelji, tek kada dobiju raspored časova i tačnu lokaciju njima najbliže škole, mogu proceniti da li se mogu organizovati da njihovo dete pohađa časove. Odgovoreno je da je takav strah neosnovan, jer je pohađanje časova srpskog jezika samo na doborovljnoj bazi.