Zvali turiste, stigle izbeglice
Dodatni porast može ubrzati i uvođenje avionske linije između Teherana i Beograda, najavljeno je za ovaj mesec. Spekuliše se da je država ovakav potez povukla kako bi odobrovoljila i odvratila Teheran od svake mogućnosti priznanja Kosova, ali je ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić kategoričan da je reč o jačanju turizma, pa se zalaže za iznalaženje nekakvog rešenja.
- Šteta bi bilo da se vratimo na vizni režim. Politički i diplomatski ne bi bilo korisno, a i ekonomski je štetno, jer želimo što veći broj iranskih turista - rekao je Ljajić.
Da je broj Iranaca u ukupnom broju migranata koji su zatražili azil, porastao sa tri na 12 odsto, za "Vesti" kaže pomoćnik Komesara za izbeglice Srbije Ivan Gerginov, ali i ističe da ta brojka nije velika.
- Od 6.000 Iranaca koji su posetili Srbiju, njih 482 je, zaključno sa februarom tražilo azil, što govori da nema mesta panici - pojašnjava on uz napomenu da prema sporazumu, bezvizni režim podrazumeva 30 dana boravka državljanina Irana u Srbiji.
Ako i posle tog perioda ostanu, boravak je, kaže Gerginov, bez osnova, pa moraju da traže azil i dokažu da su im argumenti jaki.
Izlaz u Grčkoj
- U Srbiji je oko 3.800 izbeglica u kolektivnim centrima, a situacija je sa zemljama EU koje se graniče sa nama, takva da ne znaju da li bi i dalje na sever ili nazad na jug. Shvataju da su u Srbiji u bezizlaznoj situaciji sa malim šansama za dalje, pa se povratak u Grčku kao članicu EU, pojavljuje kao mogući izlaz - kaže Gerginov.
Podaci Komesarijata kažu da je posle uvođenja bezviznog režima, u septembru 2017, bilo ih je 125 Iranaca koji traže azil, u oktobru 185, novembru oko 290, decembru 440, pa januaru 2018. 450, a poslednji podaci iz februara pokazuju da ih je bilo 482.
Ukoliko ne dokažu, dobijaju izgon iz Srbije, što ne znači da će i otići, jer ne budu i fizički izbačeni. Beograd nema sporazum o readmisiji sa Teheranom. To prema rečima Radoša Đurovića, direktora Centra za pomoć tražiocima azila, znači da ne može da deportuje državljane Irana u njihovu zemlju, ukoliko u Srbiji borave bez osnova. Iranci se prema podacima ove organizacije visoko kotiraju u broju izbeglica u Srbiji, a kako otkriva Đurović za "Vesti" na početku 2018. su zauzeli drugo mesto iza Avganistanaca na listi tražilaca azila.
- Građana Avganistana je bilo 101 u januaru, pa slede iz Irana, njih 95, Pakistana 94, a onda Sirija sa 46 i Irak sa 36 zahteva - naveo je Đurović koji smatra da ne treba dizati paniku, jer uvođenje direktne aviolinije nije imalo za cilj novu rutu.
Ipak, ljudi iz Irana imaju religijske i političke probleme, pa često i osnov za azil, ako im se tvrdnje pokažu kao istinite.
- Da li će i dalje tražiti azil u Srbiji i u kolikom broju, ne znamo i ne možemo sada da pretpostavljamo i prognoziramo - ukazao je Đurović.