Kad sveci kažnjavaju

Ortački vlasnici mlinova zvali su se poredovnici. Nisu imali nikakvu pomoć od vlasti, niti su oni ikada vlasti zvali u pomoć. Njihov starešina, prvi među jednakima, postajao je onaj ko je najviše doprinosio mlinu. Pozivao je druge kada je nešto trebalo da se nabavlja i popravlja, pa kaže: "Ajmo na mlin." Na mlin se išlo i na svete dane, a kada se moralo, i u nedelju. Mlin je dobijao ime prema imanju na kome je, na primer Vučetića mlin.

Nemarnog "općinara", tj. člana srpske zadruge, ostali bi kažnjavali, uzimajući mu mlečni kotao, verige, sekiru i bradvu, pa to prodaju, a novac stavljaju u opštinsku kasu. Ako se ni od toga ne bi popravio, na kraju mu se oduzimalo deoničarsko pravo, pa se davalo drugom i boljem.

U dobrovoljne zadružne poslove išla je i moba, pomoć u poljskim i drugim domaćim radovima. Nju je sakupljao svako ko nije imao dovoljno radne snage u svojoj kući, a tražilo se među rodbinom, komšijama i prijateljima. Na takav rad kupili su ljude i srpski sveštenici, da im se imanja uzoru, požanju, seno osuši i sveže. Na mobi niko ne traži nadnicu, a domaćin daje hranu i piće. Na mobe se kupe i u crkvene praznike, ali ne na sve.

Bez velike nužde ne kupi se moba na Malu Gospu i na Krstovdan, dok na tzv. ognjevite dane neće niko raditi ni sebi ni drugom jer se, kako navodi Begović, "mnogo primera znaju da je grom udario i zapalio onog ko je na te dane žito sadijevao". Ovi opasni, ognjeviti dani pripadali su svecima-gospodarima prirodnih pojava, a slavili su se tokom jula i avgusta. To su Prokopije, Ognjena Marija, Ilija i Pantelija. Nesreće i povrede tela za koje se veruje da su nastale zbog kršenja zabrane rada na ove svece nazivale su se "uvraz" ili "uvrazda".