A da li je Evropa shvatila da bez Srbije nema stabilnosti u regionu?
Već u četvrtak biće u Sofiji, na sastanku evropske trojke, Junkera, Hana i šefice diplomatije Federike Mogerini, sa predsednicima zemalja Zapadnog Balkana.
Kancelarka Merkel je, krajem januara, u razgovoru sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim, domaćinom sastanka u Sofiji, naglasila da je za mir u Evropi potrebna dobra saradnja država Zapadnog Balkana.
- Ne može Srbija sama da stabilizuje region, ali bez Srbije nema stabilnosti u regionu. Srbija je za budućnost Zapadnog Balkana i Evrope od izuzetnog značaja - rekao je Gabrijel u Beogradu.
A da li je na evropskoj političkoj sceni shvaćeno da bez Srbije i njenog predsednika nema rešenja ni za jedno "otvoreno" ili ne do kraja zatvoreno pitanje u regionu, biće jasnije u danima koji dolaze.
U najavi kabineta nemačke kancelarke uoči sutrašnjeg sastanka s Vučićem navedeno je da će teme razgovora biti bilateralni odnosi, regionalna pitanja, kao i evropske i ekonomsko političke teme.
Od početka godine u Beograd su, na razgovore sa srpskim predsednikom, iz zapadnih prestonica dolazili predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Kretu, američki senator Ron Džonson, ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel, te takođe komesar Han, odmah po usvajanju Strategije proširenja EU na Zapadni Balkan.
Pitanje Kosova i Metohije bilo je u svim pomenutim susretima predsednika Vučića jedno od glavnih.
On je svaki put insistirao da za Kosovo i Metohiju nema rešenja bez Srbije i bez kompromisa, a da kompromisa nema bez obostranih ustupaka, odnosno, kako ukazuje predsednik, da mora da se čuje i sasluša i glas Srbije.
Sa tim se saglasio i bugarski predsednik Rumen Radev prošle sedmice u Beogradu i potvrdio da je za evropske političare važno da pokažu da Vučićeva politika i Srbija imaju njihovu podršku.
Ne samo zbog posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, što su neki analtičari ocenili kao razlog za današnju posetu evropskog komesara Johanesa Hana Beogradu, ili ranije posete japanskog premijera Šinzo Abea i očiglednih tesnih veza sa Kinom, odnosno zbog činjenice da Srbija ne gleda samo u pravcu Brisela, kada razmišlja o svojoj poziciji i budućnosti.
Nekadašnji visoki predstavnik u BiH, nemački političar Kristijan Švarc-Šiling, inače poznat kao nimalo naklonjen Srbima i Srbiji, ocenio je tu politiku kao "pametnu". Nedavno je "priznao" da su Srbi danas "najpametniji, imaju najbolju politiku, politiku koja je superiorna, i oni su ti u regionu koji će biti pobednici". On je za nemački državni radio rekao da su Srbi nameravali "da pobede" i u vreme Miloševića, ali su to pokušali tada "katastrofalnim sredstvima".
- Danas to rade umešnom diplomatijom, mudro i istrajno. I ta istrajnost, svojstvena igranju šaha, gde znate da morate da razmišljate ne samo o sledećem, već i o naredna dva, tri, četiri poteza, odgovornima u EU oduzima svaku radost - rekao je Švarc-Šiling.
U Briselu je danas, posle godinu dana pauze, nastavljen dijalog, na nivou radnih grupa Beograda i Prištine.
Taj dijalog je između ostalog rezultat istrajnosti i jedini način da Srbija, trenutno u najznačajnijoj političkoj "igri sličnoj šahu", povlači poteze koji će joj obezbediti evropsku budućnost, a koji neće imati tako visoku cenu, koju ona neće moći da plati.