Bog vam sreću i zdravlje dao

D. Đorđević

Hvala, zemljaci do neba: Tomislav i Stanilavka Pešić

Iz svoje mahale, njihovim znanim stazama rano ujutru stigli su do škole na Bareliću, podno planine Koćurac. 

Kiša koja je prešla u susnežicu kvasila je putem njihova naborana, od bolesti i starosti, namučena lica.

- Bog neka blagoslovi našu predobru Snežanu. Neka joj podari zdravlje i sreću. Svaki dinar je veliki za nas. Kad stigne pomoć i jave nam se reporteri "Vesti", prvo se od radosti isplačemo, a onda, kad se olakšamo, ozareni krenemo prema školi. Ja vidim senke na putu, gotovo sam slep, pa me vodi Stanislavka kojoj su mnoge boljke preko glave, ali beo dan i kora hleba su slatki božji dar. Živi u grob ne možemo, bez obzira na to što patimo i tihujemo, radujemo se što možemo da se molimo Bogu, da svoju dušu ne ogrešimo kad dođe do poslednje pričesti - kazuje Toma, a Stanislavka dodaje:

- Ponovo se vraća zima, planina je ovo, za pola sata može da napada sneg i zaveje put. Znamo svaku stopu na ovoj planini, ali kad nadođe Koćurska reka, teško se prelazi. Nosimo štapove, nije čudo da naiđemo na vuka. Mnogo smo se obradovali Snežaninom novačnom prilogu, koji je za nas veliki. Bog nam dao malo zdravlja i malo hleba, njemu hvala, ništa drugo ne tražimo, u njegovim smo rukama. Zato mu se svakodnevno molimo da nas poštedi velikih muka, da ne zalegnemo u krevete i skapavamo u planini.

Moramo da se opraštamo, magla se spušta nisko, sneži na planini. Toma čvrsto drži Stanislavku ispod ruke i polako se gegaju prema prodavnici da pazare najpotrebnije, a potom preko brda do svoje kućice sakrivene u šumarku pored jedne od brojnih dolina.