Dojče vele: Biće ozbiljne svađe u EU

Ko će da nadoknadi nedostatak posle Bregzita?

"Kad dođe do novca prestaje prijateljstvo", glasi jedna nemačka uzrečica. Ali slične postoje u gotovo svim evropskim jezicima. To se odlično može videti i prilikom redovnih pregovora o "srednjoročnim finansijskim okvirima" EU. Tom evropskom "sedmoletkom" određuje se za šta će Evropska unija da daje novac iz zajedničke kase i koliko će ko u nju da uplaćuje.

Već prema iskustvima evropskih diplomata, ti pregovori su redovno najteži susreti na vrhu EU. Predsednici država ili vlada danima i noćima se natežu i niko ne želi da popusti ni za jedan cent. Jer tu se radi o ukupno hiljadu milijardi evra za period od 2021. do 2027.

Nezvanični sastanak na vrhu 27 članica koji je počeo ovog petka (23.2.) u suštini je samo početak čitavog niza pregovora i cenkanja koji bi sredinom 2019. trebalo da dovede do konsenzusa oko budžeta.

Budžet EU moraju jednoglasno da prihvate svi predsednici država ili vlada zemalja-članica, što znači da svaka država ima mogućnost i da blokira čitav postupak ako se ne uvaže njeni interesi. Kao što se pokazalo u prošlosti, u toj blokadi naročito su vešte bile Velika Britanija i Poljska.

Bregzit, dakle odlazak Velike Britanije, koja je do sada bila treći po veličini neto-platiša u evropski budžet, stvorio je nedostatak od oko 10 milijardi evra. Polovinu tog novca EU želi da uštedi, kao i da drugačije rasporedi izdatke, ali druga polovina trebalo bi da bude pokrivena većim uplatama članica.

Naravno, reč je pre svega o neto-platišama, a to su one zemlje koje uplaćuju više nego što dobijaju, a to su u Evropskoj uniji - posle Bregzita - na prvom mestu Nemačka, a zatim i Francuska, Italija, Holandija, Švedska, Belgija, Austrija, Danska i Finska.

Neke od tih zemalja su već pre početka pregovora jasno naglasile da ne nameravaju da plaćaju više nego do sada. Holandija je tako, u radnom dokumentu vlade, objavila da "ne može da prihvati povećanje dažbina", već predlaže da, nakon Bregzita, obim izdataka mora da bude manji. Gotovo isto mišljenje ima i Austrija.

"Biće ozbiljne svađe zbog novca"

Nemačka, bar prema koalicionom sporazumu o kojem se još uvek odlučuje, zapravo je jedna od retkih zemalja koja je iskazala spremnost da u evropski budžet uplaćuje više, ali ne želi da se novac i deli i troši, na način kao do sada. "Potreban nam je novi polet u Evropi. Solidarnost u EU ne može da bude jednosmerna ulica", izjavila je Angela Merkel.

Ne treba ni pričati koliku uzbunu su izazvale te reči recimo u Poljskoj ili u Mađarskoj, dakle u zemljama koje su do sada bile među najvećim primaocima evropskih fondova, ali koje, već i na samo spominjanje prihvata izbeglica, na svojim državnim granicama podižu bedeme.

Evropski komesar za budžet Etinger, proteklih nedelja obišao je mnoge zemlje EU i, osim u Nemačkoj, naišao je na malo razumevanja, naročito u onim zemljama koje bi sada trebalo da plaćaju više. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc ga je doduše dočekao prijateljski, ali ga je isto tako sasvim jasno upozorio na to da Beč – ne želi da plaća više.

S druge strane, u zemljama koje su do sada dobijale podršku, redom je mogao da čuje da bi suma trebalo da ostane ista, pa čak i da se poveća. Za Etingera je zaključak samo jedan: "Biće ozbiljne svađe zbog novca".