Podmetačina nemačkim socijdemokratama: I pas glasa o velikoj koaliciji
"Da li je pri glasanju SPD-a sve ispravno ili su moguće manipulacije, pokušao je da dozna "Bild" uz pomoć ovog malog i kvarnog eksperimenta. Njihov odgovor je glasio - životinjski lako!
Novinari "Bilda" su prijavili psa sa mejl adresom njegovog gazde, a dva sata kasnije je stigao odgovor: "Draga Lima, radujem se tvom pristupanju u SPD. Tvoj ulazak će biti registrovan u banci podataka članstva, što znači da možeš da učestvuješ u glasanju o mogućoj koaliciji"?!
Ruke trlja AfD
Vrh SPD-a još ne želi da govori o novim izborima, na kojima bi, strahuje se, desničarsko populistička AfD mogla da postane druga snaga u zemlji. Vrh SPD-a trenutno se više trudi da članove stranke pridobije da podrže koalicioni ugovor.
Na pitanje "Bilda" kako partija proverava identitet kandidata, portparol SPD-a je odgovorio: "U registar za prijave, partije u Nemačkoj nemaju nikakav pristup. U osnovi su novi članovi dobrodošli, i polazimo od toga da su ispravni navodi o identitetu".
Zamenik urednika "Bilda" Nikolaus Blome savetovao je u komentaru na ovu blamažu SPD-a da je bolje da se tome niko ne podsmeva naglas." Jer, što je "Bildu" uspelo u roku od nekoliko minuta, to mogu i drugi, hiljade njih, ali sa drugačijim i sigurno manje duhovitim motivima".
Ali to nije sve: Bildu je još i drugi put "životinjski" lako pošlo za rukom da ubaci još jednog člana u partiju. Njeno ime je Kotka Kovalska, a radi se o mački iz Poljske.
Podsetimo, članovi SPD-a najkasnije do 2. marta imaće priliku da odgovore na pitanje da li podržavaju veliku koaliciju sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) kancelarke Angele Merkel.
Rezultat glasanja biće saopšten 4. marta u sedištu stranke u Berlinu, a vrh stranke biće obavezan da uvaži rezultat glasanja, ukoliko najmanje 20 odsto članova bude glasalo, čak i ako odgovor bude glasio "ne". Kako prenosi "Dojče vele", za razliku od saveznih izbora 2013. godine, kad je 76 odsto članova SPD-a podržalo novu vladu, sada bi članovi stranke mogli da odbace veliku koaliciju.
Mnoge socijaldemokrate smatraju da važni zahtevi njihove stranke nisu uzeti u obzir, kao što je spajanje porodica za izbeglice. Takođe su nezadovoljni zbog zaokreta bivšeg šefa stranke Martina Šulca, nakon propalih pokušaja za formiranje takozvane Jamajka koalicije: on je mesto SPD najpre video isključivo u opoziciji, a sada stranku po treći put hoće da vodi u veliku koaliciju.
Njegova buduća naslednica Andrea Nales, upravo se za to bori. I to pored bolnog iskustva da SPD iz vlade, na čelu sa kancelarkom Angelom Merkel, uvek na kraju izlazi oštećen. U poslednjoj anketi SPD više nije druga snaga Nemačke - pao je ispod desničarske Alternative za Nemačku. DNj navodi da se velikoj koaliciji protivi pre svega partijska omladina Jusos. Oni pozivaju članstvo da zaokruži "ne", tvrdeći da su birači rekli "ne" velikoj koaliciji još 24. septembra, dajući joj 14 odsto glasova manje nego 2013.
Ako članstvo SPD-a bude glasalo protiv, mogli bi da uslede novi izbori, mada nije sve tako jednostavno, jer niti Bundestag može sam sebe da raspusti, niti Merkelova ili Nales mogu da predlože nove izbore. To je protivno Ustavu, koji je usmeren na stabilnost zemlje, jer su česte izbore - kakvih je bilo u vreme Vajmarske republike - tvorci osnovnog zakona hteli da otežaju.
Na potezu bi zapravo bio nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji je obavezan da Bundestagu predloži kandidata za kancelara. Jer pre nego što se narod ponovo pozove na glasanje, kancelara bi trebalo najpre da pokušaju da izaberu predstavnici naroda u Bundestagu. Pa makar to bila i manjinska vlada.
Šta ako SPD kaže "ne"
Čak i ako propadne formiranje koalicije, Štajnmajer će za funkciju verovatno predložiti liderku najjače stranke Angelu Merkel. Za uspešno glasanje, koje je tajno, potrebna bi joj bila apsolutna većina od 709 poslanika, takozvana "kancelarska većina". Do sada su svi nemački kancelari, kao i Merkelova na prethodna tri glasanja, bili izabrani u prvom krugu. DV navodi da bi u ovom slučaju verovatno bilo drugačije: nakon dva neuspela pokušaja za formiranje koalicije, Merkelova bi verovatno bila bez apsolutne većine. Tada bi usledio rok od 14 dana u kojem Bundestag može, na osnovu svojih predloga, da bira kandidata za kancelara. I u tom slučaju bi bila neophodna apsolutna većina. Ukoliko ni to ne bi uspelo, Ustav predviđa da bi po isteku roka odmah morao da se održi novi krug glasanja. U finalnom glasanju je onda dovoljna prosta većina glasova.