Dragan jedino dete u selu

Selo Tiškovac nalazi se na tromeđi Like, Dalmacije i Bosne. Smešteno je na granici BiH i Hrvatske. Kroz selo prolazi unska pruga koja je nekada spajala Beograd i Split. Danas su ostale samo šine i sećanje.

Drenka i Jovo Vladušić su se vratili u svoj Tiškovac 2004. godine. Jovo u razgovoru za Srnu govori da su došli da obiđu kuću i ostali u selu.

- Pre rata, ovo srpsko selo je imalo više od 200 stanovnika, danas ih ima nekoliko, i to je uglavnom stariji svet. Nekada je sve vrvelo od naroda, imali smo kafanu, školu, crkvu, železničku stanicu, a danas je gotovo pusto. Tišina. Ni struje nemamo. Pokretna prodavnica nam dolazi jednom sedmično iz Drvara. Sve je nekako tužno. Samo se čuje cvrkut ptica - kaže Vladušić.

Od Bosanskog Grahova su udaljeni 17 kilometara, kraćim putem, a dužim je preko Strmice, ali tada se mora preko Hrvatske do Grahova. U Grahovo u školu ide sedmogodišnji Dragan.

- Idem u školu, prvi razred - Dragan iz prikrajka odgovara stidljivo.

Zime u Tiškovcu su duge i hladne. Draganovi roditelji govore da je u Tiškovcu život težak. Jovo i Drenka nisu zaposleni, jedini izvor prihoda im je zemljoradnja i stočarstvo kojim se bave. Sve te okolnosti im teško padaju zbog Draganove budućnosti. I oni kao i svi roditelji žele da njihov Dragan odrasta kao i sva druga deca.

Najteže im pada što je Dragan jedino dete u selu, najbliže društvo su mu četiri devojčice koje žive u Strmici, udaljenoj sedam kilometara.

Psi kao igračke

Na pitanje s čim najviše voli da se igra i koja mu je omiljena igračka, Dragan kaže sa ozarenim licem:

- Najviše volim mačke i pse Liska i Snupija.

Majka Drenka kaže da su Draganu omiljeni drugari lovci koji često svraćaju u njihovu kuću.
Dok nije krenuo u školu, kroz razgovor Drenka govori, plašili su se kako će to sve Dragan prihvatiti jer je odrastao sa starijim ljudima.

Na svu sreću, Dragan je jedan od omiljenih drugara u razredu. Međutim, kada se vrati kući, opet ostaje jedino dete u Tiškovcu.