Ubio se zbog tuge za sestrom
Rodbina je za medije rekla da je Uroš bio neutešan jer mu se majka Bajra, posle pogibije Uroševog oca, ponovo udala i odvela njegovu sestru u novu porodicu.
Najčešći načini samoubistva mladih
* prekomerno uzimanje lekova
* sečenje vena
* vatreno oružje
* vešanje
* skakanje sa visine
- Urošev otac Miroslav poginuo je 2014. godine kada je pao s motocikla, a Bajra se dve godine kasnije preudala u Kalesiju u Bosni. Sa sobom je odvela pet ćerki, od kojih je jedna Uroševa bliznakinja. Uroš je mnogo tugovao kada su majka i sestre otišle. Bukvalno je kukao i zapevao za njima. Nije mogao da se pomiri s tim da su razdvojeni i mnogo su mu nedostajale. Živeo je sa babom i dedom. Jedna sestra se kasnije vratila u Skelu i živela s njima, ali mu to nije bila dovoljna uteha. Kada se majka preudala, starateljstvo je pripalo babi i dedi - ispričao je za medije jedan od rođaka porodice.
Prema rečima rođaka, Uroš je u subotu nađen mrtav, a pre toga ništa nije ukazivalo na to da će se dogoditi tragedija.
- Ponašao se najnormalnije ceo dan. Otišao je kod rođaka da gleda crtane filmove i posle toga se iznenada izgubio. Niko nije znao gde je! Rođak koji živi u kući pored dečakove otišao je u šupu i tamo ugledao jeziv prizor. Čim je ušao video je dečaka obešenog. Dečak se popeo na sto koji je stajao u šupi i kanap vezao za gredu. Ukočeno telo nepomično je visilo u mraku. Bilo je stravično - kazao je za medije jedan od članova familije.
Druga tragedija u porodici
Dečakova tragična smrt nije jedina koja je zadesila porodicu Dragojlović. U junu 2014. godine Urošev otac Miroslav (25) i Zoran Nikolić (35) iz mesta Ušće poginuli su na šabačkom putu. Nesreća se dogodila kada su, krećući se iz pravca Šapca ka Obrenovcu, motociklom udarili u automobil koji se, prema pisanju medija, isparkiravao u rikverc.
Da tragedija bude veća, Uroševa majka Bajra je u nedelju trebalo da dođe sa ćerkama u Skelu da se vidi sa Urošem.
3 puta češće devojčice pokušavaju da se ubiju
- Bajra je iz braka sa Miroslavom imala četvoro dece. Iz prethodnog braka ima jednu ćerku, dok iz braka posle Miroslava ima još jednu. Ona se preudala u Bosnu i za sobom povela sestre od kojih je jedna Uroševa bliznakinja. Jedna sestra se vratila u Skelu i živela sa dečakom. Majka nije zaboravila Uroša i ćerku, bili su stalno u kontaktu, ali nažalost finansije im nisu dozvoljavale da se češće viđaju. Dečak je ostao u Skeli, jer nije imala novca da mu sredi pasoš kako bi mogao da ih posećuje - kazao je rođak.
Porodica kaže da je Uroš bio dobar đak. Išao je u drugi razred osnovne škole i nije imao nikakvih problema ni u školi, ni kod kuće. Bio je veselo i radoznalo dete, a onda se nenadano obesio.
- Ništa nije slutilo na tragediju. U subotu je gradio kućicu za svog psa... Majka je za njegove sestre izvadila pasoše, dok je njemu upravo sređivala dokumenta da bi mogao da ode kod nje u posetu - priča neutešni deda malog Uroša.
Reč stručnjaka
Neuropsihijatar dr Vojislav Ćurčić kaže da su samoubistva mladih ozbiljan problem i vrlo česta pojava. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samoubistva mladih između 15 i 24 godine su među prva tri uzroka smrti mladih u većini zemalja sveta. Ne postoje najčešći povodi za pokušaj samoubistva ili samoubistvo adolescenata. Nekada su to gubici značajnih osoba, nekada ljubavni problemi i rastanci, problemi i sukobi u porodici ili sa vršnjacima, školski ili neki drugi neuspesi.
- Ni jedan od ovih povoda nije specifičan, ali je specifično da se više povoda udruži u nekom periodu adolescentovog života. Tako nastalo psihičko trpljenje postane u nekom trenutku nepodnošljivo i adolescent se tada odlučuje na pokušaj samoubistva. Njegov cilj je da se na takav način prekine trpljenje, pa je to pre akt protiv trpljenja, a ne života, iako može da se završi gubitkom života - objašnjava dr Ćurčić.
Poznati neuropsihijatar dodaje da adolescent koji je suicidan treba da se oseti voljenim.
- Njemu su pomoć, podrška i razumevanje okoline potrebni jer se oseća nemoćno. Problem koji ima ne treba potcenjivati, a njegovo stanje treba uzeti za ozbiljno. Najviše pomaže strpljiv, dobronameran otvoren razgovor i to samo kada su adolescenti za to raspoloženi i spremni - kazao je dr Ćurčić.