Šta je CIA znala o nama (2): Siromaštvo u celofanu
Budućnost bez Broza delovala je kao neizvesnost.
Navodi se da je jedan od glavnih strahova jugoslovenskog rukovodstva odnos sa SSSR i Varšavskim paktom, a CIA procenjuje da su male šanse da SSSR vojno interveniše protiv Jugoslavije, u svetlu intervencije u Čehoslovačkoj tri godine ranije, te da je Jugoslavija sve više zavisna od pomoći Zapada. Najveći problem su nacionalni animoziteti, bila je procena agenata, te da je zato u toku decentralizacija države.
Opsesija Moskvom
Još tada, 1971. godine, izveštaji CIA iz Jugoslavije govore kako je JNA ostala jedina iskrena institucija na nacionalnom nivou u SFRJ. Procena je i da bi se posle smrti Tita, ukoliko bi se novo rukovodstvo vratilo u naručje Istočnog bloka i SSSR, i te kako mnogo poboljšao poljuljani ugled Sovjeta.
Dodaje se i da uz otopljavanje odnosa i dalje postoji opasnost od SSSR, te da su jugoslovenske vlasti javno navele da su tajne operacije SSSR u SFRJ masivne, a da su privatno tvrdili kako su "Sovjeti umešani u pobunu na Kosovu 1968. godine", te da sarađuju sa raznim emigranskim grupama iz SFRJ i imaju jaku propagandnu mašineriju u zemlji. Međutim, u izveštaju CIA se tvrdi da oni nemaju dokaza kojima bi opravdali ove optužbe.
Navodi se i da se nezavisni put Jugoslavije pokazao kao putokaz za ostale kominističke zemlje Istočne Evrope. Jugoslovensko socijalističko iskustvo je uticalo na događaje u Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, kao i da je jugoslovenska nezavisnost ohrabrilo Istočnoevropljane da traže veću suverenost, a najbolji primer za to je Rumunija. Zaključuje se da je je nezavisna i nesvrstana SFRJ bila trn u oku vlastima u Moskvi.
U proceni bruto nacionalnog proizvoda za 1970. godinu pisalo je da je jugoslovenski prosek 860 američkih dolara, na nivou tadašnjeg grčkog, dok je bio mnogo manji od rumunskog od 1.140 i bugarskog od 1.300 dolara. Činio je polovinu italijanskog proseka. Nezaposlenost je iznosila devet procenata, iako je više 750.000 radnika bilo u inostranstvu. Navodilo se da je Kosovo ogroman problem jer je godišnji BDP iznosio samo oko 300 dolara (a nezaposlenost 26,7 procenata), osam puta veći nego u Sloveniji. Konstatovali su da to podgreva nacionalizam.
U poglavlju "Glavni unutrašnji faktori koji će uticati na buduće događaje", za SFRJ se navodi da ona ima najkompleksniji nacionalni sastav od bilo koje zemlje Evrope. Navode se kao glavni problemi odnos Srba i Hrvata, zatim Srba prema zahtevima Albanaca za veću autonomiju, te odnos bogatijih i siromašnijih regiona, koji očekuju pomoć, a koju bogatiji delovi zemlje sve više oklevaju da pruže. U tome, piše, prednjači Slovenija, koja je otvoreno nezadovoljna što mora svoje bogatstvo da daje siromašnim regionima. Takođe, navodi se i kako je ekonomija još loša, te da jugoslovenske vlasti traže zajmove sa Zapada.
I vojni puč kao opcija
U odeljku "Budućnost, neke od alternativa i njihove implikacije", procene CIA govore da bi "Zapadna Evropa i NATO gotovo sigurno sovjetsku intervenciju na Jugoslaviji tretirali kao pretnju na njihovu bezbednost". Kako se dodaje, procenjuje se da bi u slučaju invazije na SSSR, svi sovjetski saveznici u Istočnoj Evropi, izuzev možda Bugarske i Istočne Nemačke, to nevoljno prihvatili.
Procena CIA je i da "dugoročno, glavni uspeh jugoslovenskog sistema izgleda osiguran", kao i da "Jugoslavija, čak i bez Tita, ima velike šanse da preživi uglavnom netaknuta, kao hibridni sistem".
Međutim, uprkos tome, analitičari CIA su predvideli više scenarija raspleta u SFRJ ukoliko unutrašnji sukobi postanu sve veći, uključujući vojni puč. Prognozirali su šta bi se desilo u slučaju raspada zemlje i koji bi deo zemlje bi se priklonio Zapadu, a koji Sovjetskom Savezu.