Evropski parlament doneo odluku: Nema više pomeranja sata!

M. Karović

Kazaljke na satu odsad "vode svoju politiku"

Ipak, postoji bojazan da će samostalnost u odlučivanju stoviri probleme za unutrašnja tržišta EU.

Rezolucije EP nisu obavezujuće za Komisiju i SE, one su samo pritisak na ta tela da donesu određenu odluku, prenosi portal "Indeks".

- Rezolucija će samo ukinuti usklađenost računanja vremena u celoj EU i vratiti tu temu nazad zemljama članicama. Zemlje članice moći će slobodno da odluče o vlastitim režžimima: mogu da odluče da zadržže letnje vreme ili će ga ukinuti - navodi se u saopšštenju.

Neki evroparlamentarci smatraju da bi držžave trebalo da imaju pravo da odaberu vreme koje će zadržžati, odnosno da se mogu odlučiti i za trajno letnje računanje vremena.

Drugi pak upozoravaju da će samostalnost u odlučivanju stvoriti probleme za unutraššnja tržžiššta.

Pročitajte još:

pixabay.com

* EP za ukidanje pomeranja sata: "Nismo, nadam se, gluplji od Putina"

* Evropski parlament: Nećemo da pomeramo kazaljke na satu

Kako je za portal "Indeks" navela hrvatska predstavnica u EP Biljana Borzan najbolje bi bilo kada bi se donelo ujednačeno rešenje za celu EU.

- Problem je u tome što nisu potrebe svih zemalja jednake. Na primer, u zemljama na severu Evrope dani počinju par sati kasnije ujutru nego u Hrvatskoj ili Grčkoj. To pak znači, sasvim legitimno, da će svaka vući na svoju stranu pa će biti tešško dogovoriti se. A ako se ne dogovore, ako Evropa po računanju vremena bude ličila na leopardovo krzno, biće haosa, problema u vazduššnom prevozu, trgovini i slično. Već i ovako, sa tri vremenske zone, imamo problema -rekla je ona.

Nenad Jarić Dauenhauer u tekstu podseća da mnogi stručnjaci ističu da je letnje računanje vremena zastarela ideja koja je nekog smisla imala u vreme kada su se u večernjim satima koristile sveće, ali ne i danas.

Brojna istražživanja su međutim pokazala da ono nema nekih ozbiljnih uticaja na potroššnju energije, ako uopššte ima ikakvih, prenosi B92.net.

Uvođenje takozvanog letnjeg računanja vremena izvorno je predložženo radi šštednje energije kao "Djelajt sejving tajm" (DST).

Prvi ju je 1784. godine predložžio Bendžžamin Frenklin u jednom eseju. Prelazak je zvanično prvi put sproveden u delo u Kanadi 1908, a potom su ga 1916. godine uveče Nemačka i Austrougarska za vreme Prvog svetskog rata, radi ušštede goriva.

Ideje se ponovo setila Francuska tokom naftne krize 1972. Iako pomeranje kazaljki nije dovelo do nekih merljivih uššteda, Nemačka je sledila Francusku, a za njom su se povele i brojne druge evropske zemlje.

Dmitrij Medvedev je 2011, kao tadaššnji predsednik Rusije, najavio ukidanje pomeranja kazaljki na satu iz zdravstvenih razloga. Ipak, odlučio je da novi standard za Rusiju bude letnje, a ne zimsko računanje vremena.

Međutim, Duma je 2014. odlučila da standardno vreme bude prirodno, zimsko računanje vremena.

U poslednje vreme argumenata koji govore o ušštedi energije sve je manje, takođe sve je višše dokaza da prebacivanje sata uzrokuje zdravstvene probleme zbog poremećaja u spavanju.

Takođe, postoje različite terorije prema kojima pomeranje kazaljki na letnje računanje utiče na broj saobracajnih nesreća, da češšće ljudi stradaju na poslu, kao i da u prva tri dana od prelaska na letnje računanje broj srčanih udara raste za pet odsto.