Ojkače lek za tugu

- Krajiška pesma je održala naš narod onda kada mu je bilo najteže, u ratu i posle rata, pa i ovga poslednjeg, zadnje decenije prošlog veka. Većina zavičajnih, krajiških pesama nastala je posle egzodusa Srba iz Republike Srpske Krajine i iz Bosne i Hercegovine. U njima se peva o zavičaju, običajima, ognjištu i kućnom pragu sa setom i tugom.

- Ovde u Americi, daleko od zavičaja, pevaju se zahvaljujući našim grupama i pevačima koje smo čuli i postale su deo našeg identiteta. Nadam se da će je negovati i generacije koje dolaze - rekao je Ljubinko Špegar, potpredsednik Udruženja krajiških Srba Prelo.

U ime domaćina, Srpske bratske pomoći, prisutne je pozdravio predsednik Dragan Salaković.

Ideju za festival pod nazivom Zavičaj u srcu dao je Ilija Trbojević koji je otvorio manifestaciju i izrazio nadu da će postati tradicionalna.

Kćerka i otac Sara i Predrag Grozdanić su došli sa drugog kraja Amerike, iz Nju Hemšira, kako bi kroz pesmu predstavili Žegar, mesto u Dalmaciji iz kojeg potiču. Miloš i Špiro Gvero pevali su o Glamočkom Polju, grupa Čuvari običaja o Hercegovini, a Zvuci Krajine su pesmom "prošetali" kroz Liku, Baniju i Slavoniju.

Krajišnici Čikaga otpevali su i nekoliko kordunaških ojkača, čiji je postupak u toku za registraciju kao kulturne nematerijalne baštine Uneska.