Petak 09.02.2018.
00:59
B. Božin - Vesti

Prevremena penzija je ostvariv san

pixabay.com
Penzioneri u Nemačkoj uživaju (Foto: Ilustracija)

Interesovanje za ovu penziju sve više raste, pa je tako samo u prošloj godini nemačkom penzijskom zavodu podneto više od 250.000 novih zahteva za prevremenu penziju, što je za pet procenata više nego u 2016. godini.

Ukupno je u prošloj godini podnet rekordan broj zahteva za penziju 1,6 miliona, od čega se oko 350.000 odnosi na prevremene i umanjene penzije.

Penzija sa 63 godine nosi određene odbitke ukoliko nemate punih 45 godina radnog staža.

Primera radi, ako se za dve i po godine skrati odlazak u redovnu penziju, iznos koji se dobija umanjen je za devet procenata.

Magazin "Financtest" u februarskom izdanju objašnjava mogućnosti ranijeg odlaska u penziju. U osnovi, pored invalidske, postoje dve mogućnosti za ranije penzionisanje zaposlenih:

Prva, kao "dugogodišnji osiguranici" sa navršene 63 godine i najmanje 35 godina uplaćivanja u fondove, pri čemu se računa i vreme za odgajanje dece i negu starih i bolesnih u porodici.

U ovom slučaju mora da se računa sa visokim odbicima.

Druga prevremena varijanta je bez odbitaka i odnosi se, kako je već spomenuto, samo na "naročite dugogodišnje osiguranike" koji su najmanje 45 godina uplaćivali u penzijske fondove.

Sa svakom godinom kojom se skraćuje redovna penzija, mora se računati i na određene odbitke na penzionerskim čekovima.

"Financtest" je izračunao kako to izgleda na konkretnom primeru: Gospodin Miler je rođen 1955. godine i njegova starosna granica za redovnu penziju je 65 godina i devet meseci.

Tada mu sledi 1.725 evra pune penzije. Ako bi otišao u penziju sa 63 godine, dobijao bi 160 evra manje na ime odbitaka plus umanjenu za 111 evra zbog neuplaćivanja u penzijske fondove za skraćenih dve godine i devet meseci, tako da bi njegova penzija sa 63 godine na kraju iznosila samo 1.454 evra.

Zaposleni, međutim, mogu dobrovoljno da uplaćuju dodatne iznose u penzijsko osiguranje kako bi izbegli ove odbitke. Do skora je to moglo da se počne tek od navršene 55. godine osiguranika, a sad je to dozvoljeno već od 50. godine.

Ova novina je stupila na snagu 1. jula prošle godine. Ukoliko se zaposleni u međuvremenu predomisle i reše da ipak radi do pune penzije, ove vanredne uplate će je samo povećati, a povraćaja tog novca nema.

Savet je da se oni koji planiraju raniji odlazak u penziju obavezno raspitaju kod svojih penzionih osiguranja i saznaju sve što je potrebno oko dodatnih uplata. Na zahtev osiguranika dostavlja se informacija o njegovoj penziji.

Ona sadrži prognoziranu visinu penzije sa 63 godine, kao i iznos doprinosa koji treba da se uplate radi poravnanja odbitaka. Pravo na redovnu penziju se stiče kad neko dostigne regularnu starosnu granicu i ima najmanje pet godina uplate u penzione kase.

To znači:

- rođeni pre 1947. godine stekli su pravo na penziju sa navršenih 65 godina života
- ko je rođen između 1947. i 1963. godine, za njega se granica odlaska u penziju stepenasto povećava do 67 godina
- za rođene 1964 . godine i kasnije, penziona granica je 67 godina.

Godina rođenja

Regularno doba za početak penzije

Umanjenje penzije sa 63 godine u procentima

1952. 65 godina+6 meseci   9 procenata
1953. 65 godina+7 meseci  9,3 procenata
1954.  65 godina+8 meseci  9,6 procenata
1955.  65 godina+9 meseci  9,9 procenata
1956.  65 godina+10 meseci  10,2 procenta
1957. 65 godina+11 meseci  10,5 procenata
1958.  66 godina  10,8 procenata
1959.  66 godina+2 meseca  11,4 procenta
1960.  66 godina+4 meseca  12.0 procenata
1961.  66 godina+6 meseci  12,6 procenata
1962.  66 godina+8 meseci 13,2 procenta
1963.  66 godina+10 meseci  13,8 procenata
od 1964.  67 godina  14.4 procenta

Pažnja: Pored ovih odbitaka, penzija se dodatno umanjuje i zbog toga što se za nedostajuće godine ne uplaćuju iznosi u penzione kase.

Doprinosi i bodovi određuju iznos primanja

Od presudnog značaja za obračun penzije su uplaćeni doprinosi i broj godina koliko su uplaćivani.

Prag za obračun

Bajtragsbemesungsgrence ili "prag za obračun doprinosa" je matematička veličina u sistemu socijalne zaštite Nemaca i svake godine je redefiniše savezna vlada. To znači: Oni koji zarađuju do određenog iznosa, njihova bruto plata se uliva u obračun doprinosa. Prelazi li bruto zarada tu određenu sumu, taj deo se ne računa za visinu doprinosa. Za 2018. godinu je ta granica 6.500 evra mesečno (na zapadu) i 5. 800 evra na istoku zemlje.

Temelj za obračun su doprinosi za osiguranje, koje osiguranik mesečno plaća sa svojim poslodavcem u državnu penzionu kasu.

Takođe, i vreme za koje se uplaćuju doprinosi zakonodavac računa pod određenim uslovima, uključujući, recimo, trudnička i porodiljska odsustva, vreme školovanja za profesionalno usavršavanje, ili period nezaposlenosti.

Takozvani Entgeltpunkte su najvažnija stavka u obračunu penzija svakog zaposlenog i izgledaju komplikovaniji nego što jesu: Svake godine se u Nemačkoj određuje prosečna zarada svih penzijskih osiguranika.

Godišnja zarada svakog osiguranika se zatim upoređuje i deli sa tim prosekom, na osnovu čega se dobijaju bodovi.

Na primer, za godinu dana uplaćenih premija prema prosečnim primanjima (37. 103 evra za 2017. godinu), osiguranik stiče jedan bod.

Ako je zarada niža i iznosi polovinu od proseka, dobija se 0,5 bodova. Ako ste zaradili 1,5 puta više od godišnjeg proseka od 37. 103 evra, to znači ujedno 1,5 bodova.

Jedan bod trenutno donosi mesečno 31,03 evra za penzije u starim (na zapadu zemlje) i 29,69 evra u novim (istočnim ) nemačkim pokrajinama.

Oni se sabiraju i daju konačan iznos penzije.

2020 © - Vesti online