Jeka zvona do Istanbula
Upravo odlučnost da opstanu i ostanu na svojoj rodnoj grudi bila je presudna kad su u avgustu 2012. godine odlučili da na temeljima porušenog hrama Svetog Konstantina i Jelene, sagraćenog pre pet vekova, sagrade novu crkvu, jednu od najlepših ne samo u dolini Ibra, već na celom Kosovu.
Čelična volja
- Znali smo da crkvu ne možemo sagraditi sami. Svako je dao koliko je mogao, a i kvalitetnog (večnog) kamena imali smo u izobilju. Uzdali smo se u božju pomoć, čeličnu volju i ogromnu želju da sagradimo hram kojim ćemo se ponositi, našu Raško-prizrensku eparhiju, vladiku Teodosija i pomoć braće Srba i srpskih prijatelja širom Srbije, bivše Jugoslavije i dijaspore. Hvala bogu, iako crkva još nije potpuno završena, ni osveštana, uspeli smo... Već slavimo slave u porti naše svetinje, okupljamo se, dočekujemo naše prijatelje i ponosimo se našom lepoticom. Pozivi za molitvu s našeg zvona teškog 500 kilograma i vrednog oko 15.000 evra, čuju se, baš i kako smo želeli "sve do Prištine, Beograda i Istanbula" - priča Miodrag - Mijo Radovanović, meštanin Kamenice za koga svi u selu, u opštini Leposavić i širom Srbije tvrde da je najviše doprineo izgradnji crkve.
Sve više dece
U Kamenici su ponosni na priraštaj (više se rodi nego što umre) i sve više dece koja se u selu rađaju. Posebno navode primer svojih mladih meštana Slavice i Ljubiše Atasijević koji su nedavno, na radost celog sela, dobili i peto dete. Sva deca u selu dobila su poklon paketiće za Novu godinu i Božić koje im je obezbedila bratska opština Sremski Karlovci.
- Ja sam samo jedan među jednakima u Kamenici, istina je da sam se mnogo trudio, trčao sam po celoj Srbiji, obilazio gradonačelnike i privrednike i apelovao da nam pomognu. Mnogi su nas razumeli i shvatili: koliko će crkva značiti našem opstanku i naravno pomogli nam. Često, po malo u šali, a više u zbilji, kažemo da je u temelje ove crkve svoju dobrotu i humanost uzidalo bar pola Srbije. Pišemo istoriju sela, Leposavića i severnog Kosova i našim nasednicima ostavljamo stožer oko koga će se večno okupljati - ističe Radovanović.
Pomogli Rusi i Grci
- Od početka smo imali punu podršku i pomoć Raško-prizrenske eparhije i našeg vladike Teodosija, nismo prokockali njegovo poverenje, naprotiv. Jedva čekamo da crkvu završimo, da oslikamo njenu unutrašnjost, da je osveštamo i da na osveštavanju okupimo "pola Srbije", hvala našoj braći što nam ovako bratski pomogoše - ističe sveštenik Bratislav Dikić.
U Kamenici kažu da je teško nabrojati sve donatore i naglašavaju da ih samo Mijo ima sve u svesci i svojoj glavi... Nabrojaćemo samo neke: opštine Palilula, Surčin, Pazova i Čukarica u Beogradu, Žabalj, Sečanj i Sremski Karlovci u Vojvodini, Kraljevo, Kragujevac, Leposavić, Zvečan i mnoge druge. Pomogli su i prijatelji iz Grčke i navijači Spartaka iz Moskve.
Ponosni smo na sve meštane i sve naše donatore, mnogo ih je i ne možemo ih sve spomenuti, ali ćemo ih sve sigurno, najverovatnije već ovog leta, pozvati na skoro osvećenje hrama da im pokažemo šta smo zajednički izgradili i iskažemo večnu zahvalnost - dodaje Miodrag - Mijo Radovanović.
Nada i u dijasporu
U izgradnju crkve u Kamenici do sada je uloženo više od 70.000 evra, za kompletan završetak(podno grejanje i unutrašnje oslikavanje i drugo) potrebno je još oko 20.000 evra.
U Kamenici kažu da se do sada nisu obraćali dijaspori, ali se nadaju da će im koja donacija stići i od Srba iz Evrope, Amerike, Australije i Kanade.