Parizom se orio đački glas

Grmelo je:

- Dobro došli, mili gosti, ori nam se glas, cela škola i svi đaci pozdravljaju vas!

Super dobrodošlica. Nagurale se zvanice, istina, svi su članovi porodica malih izvođača, a i svi vrsni telefon-foto-majstori koji su na poklon domaćinima-izvođačima doneli svoje aplauze. Istina, domaćin je bio i Radoslav Pavlović, čika direktor Kulturnog centra Srbije, pa u ime odraslih, koji su i "stajanje razgrabili", ovako decu pozdravi:

- Ovde vidim najdivniju sliku, to ste vi, male lepotice i lepotani, udruženi sa vašim Sv. Savom.
U sali i Dragana Ristić, pomoćnik ministra za turizam u Vladi Republike Srpske, poetesa Dana Dodić, aktivista Goran Vukić. Iz Bavaništa (Srbija) stigli istaknuti učesnici Republičke smotre Dani ćirilice, pa im Vera Sekulić uručila diplome i nagrade, doveli oni i svoj KUD "Aca Obradović" (mnogo lepo igraju kola).

Učenici su nam stvarno vredni, talentovani, naravno i lepi, milina ih je bilo gledati i slušati. Pohvale zaslužuju i nastavnici u ulozi pisaca i dramaturga, reditelja i horovođa jer su im sva deca briljantna i zlata vredna.

Hajde, na primer, ko bi od odraslih znao da nabroji šta je sve bio Sv. Sava ili koje su manastire sagradili Nemanjići ili koja su, kroz istoriju, imena poznatih Srba? Onako iz glave - niko ne bi znao, a dečica znaju, nabrajajući podugačke liste nijednom nisu zamucali.

Mnogo su mali đaci naučili, pa u ovoj večeri i odraslima dali priliku da uče. Svugde neko naravoučnije: ne predaj se, budi marljiv, istrajan, mudar, dobar, pomaži, ne laži, ne kradi, voli... Teško je to sve upamtiti, a deci je to uspelo.

U završnici nastade mrak, samo se čuje pitanje: "Postoji li priča koja se vidi u mraku?"

- To bi mogla biti priča o Sv. Savi. Kratka, a pripoveda o večnosti. Takvu priču sobom uvek treba nositi, priče i slike Sv. Save vide se u mraku - zaključili su Katarina i Mila.
Divno veče! Blago Sv. Savi sa ovakvom dečicom.