Ubio mu ženu i sina na kućnom pragu, a onda saznao strašnu istinu o ubici

Dok je ležao u bolnici sa ranom od metka na svega 15 centimetara od srca, u Kentu Vitakeru smenjivali su se bes i vera.

- Sve što sam osećao prema toj osobi bila je najdublja mržnja. Samo sam razmišljao kako da mu nanesem bol - kaže Vitaker.

Ali onda se setio stihova iz Biblije: "A znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube. Moja je osveta. Ja ću vratiti, govori Gospod".

Premda mu se činilo da je to nemoguće, Vitaker je odlučio da oprosti čoveku koji je pucao. Posle toga je odmah osetio kako vatra napušta njegovo telo.

Nije, međutim, znao da je osoba kojoj će morati da oprosti njegov preživeli sin Tomas Bart Vitaker.

U proleće 2007. Bart je osuđen na smrt zato što je s dvojicom saučesnika organizovao i sproveo u delo ubistvo majke Triše (51) i mlađeg brata Kevina (19).

Planirano ubistvo

Tokom istrage je utvrđeno da je Bart pozvao porodicu na večeru kako bi proslavili njegovo predstojeće diplomiranje na koledžu. Policija je, međutim, saznala da on nije bio ni upisan na koledž.

Deo plana je bio i da mu tokom napada namerno pucaju u ruku da niko ne bi posumnjao u njega.

Glavni dokaz protiv Barta bilo je priznanje njegovog nekadašnjeg cimera da su zajedno planirali da ubiju Vitakere.

Istražitelji su asnimili telefonski razgovor između njih dvojice.

Mada Bart nije konkretno spominjao ubistva, pristao je da plati cimeru 20.000 dolara. Posle toga, u julu 2004, pobegao je u Meksiko.

Dok je on bio u bekstvu, policija je saznala da su dvojica njegovih prijatelja Kristofer Brašir i Stiven Čampejn kovali zaveru zajedno s Bartom. Čampejn je priznao da je vozio kola kojima su pobegli, a da je Brašir pucao.

U septembru Bart je uhapšen u Meksiku i izručen Teksasu.

Država Teksas je nastavila da vodi proces protiv Barta za ubistvo, predstavljajući ga kao sociopatu, koji ne pokazuje ni trunku kajanja i koji je zloupotrebio saučesnike i organizovao ubistva, ciljajući nasledstvo od milion dolara.

Bart Vitaker je osuđen na smrt. Brašir, koji je povukao oroz, na doživotnu kaznu zatvora, a vozač Čampejn na kaznu od 15 godina zatvora.

Bart je sa ocem stanovao sedam meseci posle pucnjave. Policija je upozorila Vitakera da mu je sin osumnjičen i da je i on još uvek u opasnosti.

Vitaker im je rekao da će ih obavestiti ako primeti bilo šta sumnjivo, ali da nema nameru da napusti sina.

- Proći ću zajedno s njim kroz sve ovo, sve i da je kriv - rekao je Kent Vitaker.

Kada je uhapšen, otac je ostao uz njega. I kada se žalio na presudu, otac je, kao i danas kada se bliži njegovo pogubljenje zakazano za 22. februar, bio uz svog sina.

Vitakerovi su zatražili od Odbora za pomilovanja i uslovna oslobađanja u Teksasu da preinači smrtnu kaznu u doživotnu kaznu zatvora.

Kent Vitaker smatra da je presuda njegovom sinu bila pogrešna, jer niko, pa čak ni porodica njegove ubijene supruge Triše, nije tražio da Bart bude pogubljen.

Kent Vitaker je posle svega preispitao svoj odnos sa sinom, tragajući za bilo kakvim nagoveštajem koji bi mogao da objasni ubistva.

- Često smo zajedno vozili bicikl i imali priliku za duge razgovore. Imali smo dobar odnos, a Triša i ja smo bili aktivni roditelji, nismo ignorisali stvari - rekao je on.

I sam Bart Vitaker nastoji da shvati svoje postupke.

Krivio roditelje za sve

- Želeo sam osvetu za to što sam živ, krivio sam njih za to. Krivio sam njih za ono što jesam, umesto da krivim sebe. Da bih bio osoba koju bi moji roditelji voleli, odnosno koju su tvrdili da vole, trebalo je da budem bolji nego što jesam. Postojala je idealizovana verzija mene, i postojao sam ja... Svaki put kada ne bih uspeo da ostvarim cilj koji sam sebi postavio, osećao sam se kao gubitnik - rekao je Bart.

Bart Vitaker, koji danas ima 38 godina, uzoran je zatvorenik, navodi se u žalbi na presudu.

Završio je osnovne studije engleske književnosti preko mejla, a uskoro bi trebalo da položi i master.

- Njegova teza je poslata. Verovatno je neće odobriti do 22. februara, što znači da će se to desiti posthumno - kaže otac Vitaker, koji i dalje čeka odgovor komisije o odluci.