Nemačka: Čekajući seljačku bunu 2018.
Tramp u Davosu - gozba prezrivih
Živimo u vremenu u kojem sve manja grupa ljudi biva sve bogatija a sve veća grupa, i pored blagostanja i rada, ne može da učestvuje u tom bogatstvu. Socijaldemokratija nam je potrebna kao što to dugo nije bila, ali ona je u grču sujete i bolećivosti. I dok je ranije kao suveren važio onaj političar koji ume da podnese kritiku i ostane posvećen problemu, sada sve više političara smatra da može da se otresa na kritičkim novinarima.
To je nepodonošljivo zato što je jasna potreba za političarima koji se ne bave samo sobom, već i uslovima u kojima ljudi žive. Valja zaustaviti eroziju društvenog jedinstva. Trenutno se mnogo govori o #MeToo i preobražaju koji bi taj glasni ženski pokret mogao da donese. A premalo se govori o šteti koju Tramp svojim paradiranjem neoliberalnom, sebeljubivom i autoritarnom muškošću prouzrokuje kod mladih muškaraca i rukovodilaca.
Kada su u Davosu šefovi evropskih koncerna - uglavnom muškarci - sedeli za stolom sa Trampom, bila je to gozba prezrivih, koju su radnici mogli da gledaju na televiziji iz svojih naslonjača. Bilo je vremena kada su radnici i seljaci svrgavali čitave vlade zato što su večerale o državnom trošku. Ljudi su to ovako videli: te elite proždiru plodove rada naših otečenih ruku.
Nemci negovatelje regrutuju iz južne Evrope, Jordana...
Bogata Nemačka koja navodno ima ulogu predvodnika Evrope, ne uspeva da reguliše svoj sektor patronažne nege i da omogući svojim građanima da dostojno ostare. Nedostaje 130.000 negovatelja. Oni se regrutuju u Jordanu, južnoj Evropi itd. I to u zemlju u kojoj jačaju netrpeljivost prema strancima, islamofobija i antisemitizam. Istovremeno negovatelji nedostaju u zemljama južne Evrope. U Nemačkoj postoji manjak od 35.000 nastavnika u osnovnim školama.
Nemački sindikati sada traže radnu nedelju od 28 sati i povišicu plata od 6 odsto. Nečuveno za superbogataše ovog sveta. To neće biti ostvarivo, reći će - i okrenuti se svojim Panamskim papirima. Samo, tragično je to što nema seljaka za seljačku bunu. Možda je to osnovni problem socijaldemokratije: ona za sebe ne zna ko je, a ne zna ni ko su današnji seljaci i kako da im se obrati, zaključuje Jagoda Marinić u autorskom tekstu za Dojče vele.