"Vesti" sa Markom Pešićem: Ulaganje u mlade, sigurna budućnost

- Kada sam 2011. došao u Bajern zatekao sam strukture koje nisu bile profesionalne. Bilo nas je ukupno sedam zaposlenih u košarkaškom klubu, a danas nas je 40. Do decembra 2012. bio sam sportski direktor, a klub je napustio momak koji je bio generalni menadžer i predsednik Uli Henes je došao kod mene i rekao mi da to moram sada da preuzmem dok ne nađu nekog drugog. Ja sam rekao OK, tu i tamo treba mi neka pomoć oko finansija, jer to ne želim da radim. Od tada sam generalni menadžer košarkaškog kluba. Moja filozofija je da naš klub ne sme da bude zavisan od sportskih rezultata, jer ne možeš svaki dan da se budiš sa strahom da li će se dobiti svaki meč. Jer, ako se ne pobedi onda celi koncept pada u vodu. Sa ljudima s kojim radim danas razvijao sam korak po korak sve to. Dovodili smo mlade ljude koji su ambiciozni i imaju entuzijazma i 70 odsto ljudi, koji sada rade, počelo je kao praktikanti. Razvijali smo i sve ostalo, pošto na početku nismo imali doktora, imali smo fizioterapeuta, nismo spavali u najboljim hotelima, putovali smo samo autobusom, nismo leteli avionom. Korak po korak razvijali smo i to i sada mogu da kažem što se tiče logistike kluba i organizacije mi smo sigurno među najboljima. Imamo sigurno najbolji medicinski tim i prateće službe. Svaki evro unesen u klub je zarađen našim rukama, jer niko nam ne daje pare!

Oproštaj u 30. godini

Uspešnu karijeru kao klupski igrač, ali i reprezentativac Nemačke Pešić je prekinuo u Italiji gde je igrao za Teramo basket.

- Sa 30 godina sam prestao da igram, a razlog je bila povreda, iako ne teška, lista noge. Osećao sam da je to dosta teža povreda nego što su meni rekli. Otišao sam u Berlin kod mog doktora i on mi je rekao da je mišić pukao, što mi nisu rekli u klubu. Kada sam se vratio u Italiju u Teramo oni su već bili doveli novog igrača. Rekao sam im da meni to ne treba i ja neću da radim sa takvim ljudima, pokupio sam se i otišao kući.

Povrede su sastavni deo sporta, ali odnos prema povređenim igračima nije u svakoj sredini isti.

- Milan Mačvan je operisan pre nekoliko dana u Augzburgu kod profesora Beniša i za njega je ova sezona gotova. Posle uspešno obavljene operacije za Mačvana bi to trebalo da bude pauza šest do osam meseci, tako da bi on trebalo da bude potpuno spreman za početak sledeće sezone. Lučić se polako vraća i u sledećih sedam do 10 dana znaćemo definitivno kad će se vratiti, ali je kod njega dosta komplikovana povreda. U sportu gde imaš mnogo utakmica, atmosfera u ekipi je najbitnija. Što se tiče Mačvana, dok sam ja u klubu, on će i bilo ko drugi da se povredi, dobiti maksimalne uslove da se oporavi i niko neće biti doveden da ga skloni. Isto se to odnosi na Lučića i sve ostale košarkaše.

Košarkaši Bajerna se u ovoj sezoni bore na tri fronta sa visoko postavljenim ciljevima. Za sada se sve odvija na zadovoljstvo ekipe, kluba i navijača. Reč je o Bundesligi, Kupu Nemačke i Evrokupu.

- Uopšte ne razmišljam o tome kako će to sve na kraju izgledati, jer sve utakmice koje nas čekaju u prvenstvu, Kupu i Evrokupu važne su i mi igramo jednu za drugom. U Evrokupu je bitno biti prvi u grupi i tako ući četvrtfinale. Posle toga dolazi nam Bajrojt, koji je četvrti u Bundes ligi i ako njih pobedimo imaćemo jednog protivnika manje koji bi mogao da nas stigne na kraju regularnog toka. Zatim idemo u Bamberg i to je ciklus koji je za nas važan. Jer, ako dobijemo ta dve utakmice u nacionalnm prvenstvu mi ćemo biti prvi, ako se ne dese neke neregularne stvari. Posle toga dolazi Kup, pa pauza od dve nedelje kada ćemo praviti dalje planove.

Petorica juniora već u prvom timu

Košarkaški pogon Bajern čine prva, druga i treća ekipa, kao i timovi podmlatka od U10 do U19. Radu s mlađim kategorijama poklanja se velika pažnja.

- Iz A jugend u prvi tim su ušla petorica igrača: Vajdeman, Jelov, Bajšlag, Ogunsipe i Gegić. Za nas je u klubu omladinski pogon po značaju, kao i prvotimci. Dosta vremena i novca investiramo u omladinski pogon, a poslednjih godina pokušavamo da investiramo u struku, jer u Nemačkoj je veliki problem struka. Na prostoru bivše Jugoslavije najmanji problem je struka. Mi smo tu dosta investirali i to sada daje rezultate. Cilj je da u narednih nekoliko godina ti momci budu stalni deo prve ekipe i da donose rezultate. Mi trenutno u 40 osnovnih škola u Minhenu u svakoj nedelje vodimo naše igrače i trenere među decu trećeg i četvrtog razreda i oni umesto nastave fizičkog vaspitanja, imaju dva sata košarke. To radimo već šest godina. Tu nam je veliki partner

Aerodrom Minhen, jer smo se proširili na sever u Frajzing i Erding. Uz ono što radimo u omladinskom košarkaškom pogonu, ovo je jedan dodatak.

U redovima navijača, ali i igrača dosta se očekuje od nove košarkaške dvorane čija gradnja treba da počne uskoro.

- Izgradnja nove dvorane je u fazi priprema, čekaju se konkretni planovi arhitekata. To će biti dvorana za 10 do 12.000 posetilaca i ona ne sme u temelju da bude veća od stare dvorane. Audi som, gde smo sada je super, ali on ima svoje granice. Nova dvorana će sigurno biti važna i za klub, ali i za grad i ona će biti sagrađena, da li 2020. ili 2021. to zavisi od politike. Ovu dvoranu koristićemo i mi iz košarke, ali i hokejaši Red Bula.

Košarka na stadionu

U nemačkim novinama je pisalo da Uli Henes ima viziju da se u Alijanc areni pred 70.000 gledalaca odigra košarkaška utakmica između Bajerna i Čikago Bulsa.

- To je moja vizija, a Henes je samo ponovio! To bi bilo super, ali je trenutno nemoguće. Klubovi počinju da treniraju u oktobru, a već znamo kakvo je vreme u oktobru. U Alijanc areni ne sme da se igra ništa osim fudbala, jer to su neka pravila, ali možda se to desi za desetak godina, ali za sledećih pet godina sigurno ne.

Ali, zato je na Aerodromu Minhen u vreme Oktobarfesta održana susreta između košarkaša Bajerna i Real Madrida.

- To nije bilo slučajno, pošto smo mi potpisali strateški ugovor sa Aerodromom i on je strateški ugovor iz više razloga. Uvek kad sam dolazio u Minhen, izađem iz Terminala 2 i idem u veliku garažu i vidim taj ogroman prostor. Tu se u proleće igrao tenis. Kad je bilo EP u fudbalu napravljene su tribine i tu su se gledali mečevi i onda sam rekao - kako bi bilo da ovde igramo košarku! Posle ovog iskustva sa utakmicom protiv Reala, možda sledeće godine organizujemo i neki košarkaški turnir. Najveći problem je vreme, jer iako je to pokriveno, kad pada kiša i duvaju vetrovi prave dosta problema. Mi smo tada za Real imali mnogo sreće. Bilo je dosta problema i pitanje zbog hladnoće da li ćemo igrati ili ne. Našli smo neke grejalice, a ljudi iz Madrida su bili fenomenalni, tako da sve to ima dosta veze sa srećom.