Deru građane, a država ćuti

- Banke u Srbiji imaju povlašćen status, ali zahvaljujući zakonima, koji im to omogućuju. Kada bi bar neka banka odlučila da smanji troškove koje klijenti plaćaju ne samo prilikom obrade kredita nego i drugih transakcija, onda bi verovatno i druge banke sledile taj primer - navodi Prokopijević.

Kako je ranije objavilo udruženje Efektiva, Apelacioni sud u Beogradu doneo je 14. decembra 2017. godine presudu kojom je utvrđeno da je banka neosnovano naplatila posebnu naknadu za obradu kredita i naložio da klijentu vrati novac! Sud je istovremeno zauzeo pravni stav da takve odredbe u ugovorima nisu same po sebi ništavne, što drugim rečima znači da ukoliko banka dokaže da je imala realne troškove to može i da naplati.

Na ovu sudsku odluku oštro je reagovalo Udruženje banaka Srbije, a generalni sekretar te organizacije Veroljub Dugalić ocenio je da presuda Apelacionog suda u Beogradu kojom je odlučeno da banka nema pravo da naplaćuje proviziju za obradu kredita odnosi samo na taj konkretan slučaj i da se ne može primenjivati na druge. Udruženje bankara smatra da ova presuda "podstiče nerealna očekivanja kod klijenata".

- Očito je da se ovde predmetnom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja - naveo je Dugalić i dodao da ukoliko bi se presuda Apelacionog suda prihvatila kao obavezujući stav za sve slučajeve, da bi to imalo "negativan uticaj na stanje finansijske stabilnosti, a time i privredni razvoj zemlje".

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da nema govora o bilo kakvom negativnom uticaju na privredu zemlje.

- Ne samo da se ne ugrožava finansijska stabilnost, nego bi banke trebalo da poštuju činjenicu da zarađuju kroz kamatu i da tako olakšaju klijentima. Narodna banka Srbije bi morala da napravi metodologiju usluga banaka da klijenti znaju šta i kako plaćaju - kaže Kovačević.