Tajm o Haradinaju - još jedno upozorenje...?
Ima li neke veze u ovom sledu, u najmanju ruku neuobičajenih, poteza u odnosu na kosovske albanske lidere, i ima li to veze sa njihovom opstrukcijom početka rada Specijalnog suda za zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, čije prve optužnice bi se mogle odnositi upravo na neke od njih?
Američki magazin, na primer, nije propustio da podseti da je Haradinaj postao poznat krajem devedesetih godina prošlog veka, upravo tokom "konflikta na Kosovu".
"Kao komandant OVK bio je optužen da je rukovodio mučenjima i ubijanjima Srba, ali ga je, s obzirom na nedostatak dokaza, sud UN oslobodio 2008. kao i 2012", piše američki magazin.
OPročitajte još:
* Novi šamar: Posle SAD i Britanija "spustila rampu" Haradinaju
* Objavljena lista najtraženijih političkih begunaca, na njoj i Haradinaj
Tajm navodi da Srbija, koja odbija da prizna Kosovo, želi da joj Haradinaj bude izručen, kako bi se našao pred licem pravde na srpskom sudu.
Tajm podseća da Haradinaj nije suočen sa pravnim izazovima samo u Srbiji.
"Kosovski parlament je 2015. odlučio da formira specijalni sud sa sedištem u Holandiji, ali koji deluje po kosovskim zakonima, što se u velikoj meri smatra instrumentom koji će pomoći stablizaciji balkanske geopolitike".
Samo sada, kada bi trebalo da optužnice budu objavljene, Haradinaj i ostali članovi kosovske političke elite, traže načine da ometu istragu, navodi list na svom portalu.
Možda Haradinaj i njegovi saveznici na Kosovu misle da je Kosovo suviše malo da bi geopolitičkim silama stalo do njih, ali realnost je da, ako žele da sačuvaju mir, one ne mogu sebi da dopuste takvo ponašanje, primećuje Tajm.
Sam Haradinaj je nedavno priznao da je "Kosovo izolovano" i da je to veći problem od toga što on nije dobio vizu za SAD, mada negira da mu je odbijen i zahtev za vizu za Veliku Britaniju.
Nema sumnje da je sve zajedno reč o pritisku Zapada, a posebno Sjedinjenih Američkih država, na Prištinu i kosovskog premijera, smatra i direktor Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.
Pritisak je, kaže on za Tanjug, izazvan nepoštovanjem sporazuma koje je Priština ranije prihvatila i nesprovođenjem odluka, koje je donela.
Prema njegovim rečima, tri ključne stvari koje smetaju Zapadu su to što Priština izbegava formiranje sprskih opština na Kosovu i Metohiji, ne rešava pitanje granice sa Crnom Gorom, a sada se protivi i početku rada novog Suda u Hagu koji bi, kako se očekuje, treblao da sudi, pre svega pripadnicima terorističke organizacije OVK, čiji je jedna od glavnih komandanata bio Haradinaj.
- Vašington će pitanje Prištine držati visoko na svojoj agendi i vršiće pritisak na nju, jer ne poštuje ono na šta se već obavezala - precizirao je Đukanović.
Haradinaj je, inače, po Tajmu među pet najtraženijih begunaca, a za srpsko pravoisuđe je najtraženiji begunac, kojeg tereti za niz brutalnih zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine.
On je, međutim, do sada u više navrata uspevao da izmakne pravdi, odnosno da izbegne izručenje Srbiji, iako je više puta hapšen po poternici Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
Nakon poslednjeg hapšenja u Kolmaru, januaru prošle godine, a potom četiri meseca kasnije odbijanja Francuske da Haradinaja izruči Srbiji, Interpol je u decembru na zahtev UNMIK-a odlučio da poternicu Srbije koja je bila na snazi od 2004. godine više ne tretira, odnosno da je ostavi bez dejstva.
Haradinaj je nakon višegodišnjeg suđnja u Haškom tribunalu pravosnažno 2012. godine oslobođen za zločine na KiM zbog nedostatka do kaza, ali ga Srbija traži zbog zločina za koje mu se nije sudilo pred Tribunalom.
Protiv njega je i dalje u toku postupak pred Tužilaštvom za ratne zločine u Beogradu, a domaći i strani mediji spekulišu da bi mogao da se nađe i na optužnici Specijalnog tužioca za zlocicne OVK Dejdiva Švendimana, te da se Priština zato protivi početku rada suda u Hagu.
Što se tiče Haradinajeve odluke da nedavno uzme pasoš Albanije, Đukanović smatra da mu "dvojno državljanstvo", u međunarodnim relacijama može dati povoljniju poziciju.