Poznati u beogradskoj izbornoj kampanji (4): Petparačke priče za narodne mase
- U vreme kada su stranke bile strogo i nepomirljivo ideološki podeljene, javne ličnosti su, čini se u najvećoj meri, prilazile po nekom svom opredeljenju pojedinim političkim opcijama, koje su ih rado prihvatale, računajući da će deo popularnosti poznatih ličnosti preći i na same stranke, iako za ovu računicu ne postoje dokazi - objašnjava Crnjanski.
Ona ističe da je, nažalost, u Srbiji poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, ova ideološka povezanost počela da se pretvara u trgovinu, u kojoj "sve može da se kupi i sve ima cenu".
Poznati u beogradskoj izbornoj kampanji:
1. Partijska šarenica za birače
Ali, i u kojoj se, kako kaže, na očigled javnosti razmenjuje poznatost za različite pogodnosti koje država i partije na vlasti mogu da ponude.
- Međutim, dodatna podrška u kampanjama od javnog interesa za građane, uvek je dobrodošla.
Ono što je sigurno, predizborno opredeljivanje pojedinih glumaca, muzičara, akademika, profesora, a posebno popularnih turbo folk pevača i pevačica, ostaje zanimacija za široke narodne mase i pomno se prati u rado gledanim i čitanim petparačkim medijima - pojašnjava Crnjanski.
Filozof Nikola Tanasić ukazuje da je stavljanje poznatih na listu SNS-a pokušaj te partije da se rebrendira od repova u javnosti kako ima dosta neobrazovanih i neznalica i bude ona koja ima i obrazovanu elitu.
Potrebna nova lica
- Mislim da će se ova priča sa poznatima izvrteti u još kojem izbornom ciklusu, pa izlizati i moraće da se nešto promeni. Ili će se na sceni pojaviti nova partija sa potpuno novim i nekorumpiranim licima, ili će čelni ljudi u partijama shvatiti da su previše dugo pred očima građana i dati šansu mladim naraštajima - mišljenja je Nikola Tanasić.
- Umesto takmičenja u komunalnim pitanjima, kao da se bave sakupljanjem sličica poznatih koje lepe u album. Onda se kod nekih ispostavi da su bili samo ukras na izbornim listama, jer podnesu ostavku i prepuste mesto partijskim vojnicima - kaže naš sagovornik.
Objašnjava i da među poznatima neki postanu politički padobranci ograničenog dometa, poput Ivana Tasovca nekada vrlo popularnog direktora Filharmonije.
- Kada je postao ministar kulture njegova popularnost se srozala, pošto je isturan u javnost kao partijski živi zid, a pritom političari nisu preneli deo moći na njega - objašnjava naš sagovornik put Tasovca koji se sa beogradskom listom možda i vrati u politiku.
Nečasno zanimanje
On ističe da političke ličnosti znaju da je njihov i kredibilitet partije potrošen, pa zbog zamora građana njihovim licima i pričama, posežu za poznatima.
- Političar je za građane postao nečasno zanimanje i zato im je potrebno da pozajme ili kupe autoritet od poznatih ličnosti koje ga i dalje imaju u narodu - tumači ovaj analitičar.
Sa druge strane, poznati prihvataju da zagaze u politiku iz različitih razloga, kako to šaljivo kaže Tanasić, neko se proda za ćevape, neko za posao ili novac, a ima i onih koji to rade verujući u neku ideju.