Da li vratiti smrtnu kaznu?

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. godine nad Johanom Drozdekom, zbog svirepog ubistva šestogodišnje devojčice. On je okončao život u 34. godini, pred streljačkim vodom policije u somborskom Okružnom zatvoru.

Monstruozni zločin koji se desio krajem juna u okolini Novog Sada, gde je pronađena silovana i ubijena Marija Jovanović (8), otvorio je pitanje o ponovnom uvođenju najdrastičnije kazne.

Za ovo delo, kako je poznato, osumnjičen je Mladen Ogulinac (52) iz Starih Ledinaca. Građani Srbije su mahom izrazili saglasnost da mu se najstrože presudi, dok su pravnici suzdržani ili ne veruju da je to način.

Tako advokat Sava Anđelković priznaje da se svojevremeno protivio ukidanju smrtne kazne, a sada kaže da je za njeno vraćanje „kao pretnje, ali ne i sprovođenja“.

- Uveren sam da je potrebno da takva vrsta kazne postoji u zakonu, međutim, nisam za njeno izvršenje. Ima jedna teorija o tome da je zločinac u suštini svestan onoga što čini, kao i posledica, ali da u podsvesti činjenjem teškog krivičnog dela zapravo želi da mu neko drugi presudi, jer to sam nije u stanju - smatra Anđelković.

S druge strane, psiholog Žarko Trebješanin ne veruje da bi uvođenjem smrtne kazne bilo šta moglo da se izmeni u smislu prevencije.

- Koliko god da je neko zgrešio, smatram da recipročni način osvete nije rešenje. Pojedinačnih slučajeva je uvek bilo i biće ih, ali niko nema pravo da drugom oduzme život. Uostalom, ta vrsta kazne se pokazala neefikasnom u zemljama gde se sprovodi, jer nije rezultirala smanjenjem zločina - smatra Trebješanin.

Advokat Ante Bošković zaključuje da su surove ubice dovoljno kažnjene time što će gotovo čitav život provesti iza rešetaka, u potpunoj izolaciji, i da je to mnogo „teža presuda od momentalnog oduzimanja života“.