Nemačka uvodi nova pravila: Radnici, spremite se

Međutim, nemački predlozi nailaze na otpor kod moćnih radničkih sindikata, koji strahuju od domino efekta koji bi doveo do smanjenja prava u široj radno-sposobnoj populaciji. "To bi brzo moglo da rezultira zahtevima poslodavaca za daljim ustupcima, a postoji bojazan od opšteg labavljenja zaštite kod otkaza za ostale grupe zaposlenih", kazao je Jan Duscheck, zvaničnik u sindikatu radnika Verdi i predstavnik radnika u nadzornom odboru Dojče banke.

Time se nada povećanju konkurentnosti, ali novim predlozima izaziva otpor kod moćnih sindikata, piše Poslovni dnevnik.

Ministarstvo finansija savezne zemlje Hessen užurbano radi na reformi radnog zakonodavstva za one koji najviše zarađuju u svim industrijama, stoji u saopštenju ministarstva. 

U toj saveznoj zemlji, kako podseća Rojters, nalaze se neke od najvećih nemačkih korporacija i finansijsko središte Frankfurt. 

Plan ministarstva ima za cilj da pojednostavi sistem dugotrajnih i skupih rešavanja sporova kada kompanije daju otkaz višim zvaničnicima. Njime se nalažu takvi ugovori za elitne radnike koji bi sadržavali dogovorenu nagodbu u slučaju prevremenog raskida ugovora. 

Nastojanje takođe predstavlja širenje prethodnog predloga, koji se bio fokusirao na bankovni sektor kada su prošle godine finansijske kompanije počele da razmišljaju o preseljenju zaposlenih iz Britanije nakon njenog izlaska iz Evropske unije. 

Zagovornici novog predloga koji bi obuhvatio sve industrije kažu da je on više u skladu s nemačkim Ustavom. 

U decenijama nakon Drugog svetskog rata zakoni koji štite radnike pomogli su stabilizaciji nemačke privrede, međutim prema rečima kritičara takođe su kočili njegov rast. 

"Ima mnogo ljudi kojima je potrebna zaštita, i morali bi da garantujemo takvu zaštitu na tržištima rada", kazao je Markus Becker-Melching iz Nemačkog udruženja banaka. 

"Međutim ima i drugih koji je ne trebaju, a mi moramo da garantujemo da nemačko tržište rada ostane konkurentno na međunarodnom nivou", dodao je. 

Takav potez u najvećej evropskoj privredi delom je odgovor na francuske reforme koje sprovodi francuski predsednik Emanuel Makron kako bi povećao fleksibilnost tamošnjeg tržišta rada.