Zabranjene beleške: Šta Ana donosi sa sastanka pod "velom tajne"

Predsednica srpske Vlade Ana Brnabić pozvana je da učestvuje na ovogodišnjem zasedanju Bilderberg grupe koje će se održati u Torinu u Italiji od 7. do 10. juna.

Srpska premijerka bila je zapažena i u Davosu, primećuje analitičar Aleksandar Pavić, gde je učestvovala u izradi dokumenta vezanog za migracije.

- Ana Brnabić je političarka koja savršeno odgovara Davosu i savršeno odgovara Bilderbergu. To ima uticaja na Srbiju, utoliko što i dalje traje borba, posle Trampove pobede, oko toga koji će novi model prevladati u svetu. Još se drži na okupu taj globalističko-bilderberško-davoski model, a sa druge strane imamo model koji Tramp pokušava da progura. To je model balansa snaga, nova realpolitika i dogovori i suparništvo velikih sila. Ana Brnabić pripada ovoj prvoj matrici i podrška njoj je podrška takvom modelu, ne samo na globalnom nivou, nego i u Srbiji - kaže Pavić za Sputnjik.

Premijerka Ana Brnabić dobila je poziv nakon izlaganja na sastanku grupe "Novi lideri za Evropu" na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Poziv je uputio predsednik Upravljačkog komiteta Bilderberg grupe Anri de Kastris, nekadašnji izvršni direktor osiguravajuće kompanije Aksa.

Od oktobra 2016. godine premijerka Ana Brnabić je članica grupe "Novi lideri za Evropu" Svetskog ekonomskog foruma.

Šta je grupa Bilderberg

Grupa Bilderberg, nazvana po hotelu u holandskom selu Osterbeku gde je 1954. godine održan prvi sastanak, okuplja svetske lidere, krupne biznismene, političare i krunisane glave koji na sesijama, koje traju nekoliko dana, raspravljaju o krupnim svetskim pitanjima.

Ne može se reći da je grupa tajno društvo, ali njeni sastanci obavijeni su velom tajne. Na sesijama nema hvatanja beleški, a učesnicima je zabranjeno da javno komentarišu ono o čemu se raspravljalo.

Ta tajanstvenost privlači pažnju teoretičara zavere više od, kako je jednom prilikom napisao londonski "Indipendent", američkog iskrcavanja na Mesec, ubistva princeze Dajane ili terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine.

Iako se jedan broj učesnika skupa menja svake godine, jedan broj onih koji čine jezgro je konstantan, a među njima je i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

Dok su jedni teoretičari zavere uvereni da je cilj Bilderberga da nametne globalni fašizam, drugi su uvereni da im je cilj da svet padne u ruke totalitarnog marksizma. I jedni i drugi se slažu da se Bilderberg grupa zalaže za neku vrstu onoga što nazivaju "novim svetskim poretkom".

Jedan od osnivača Bilderberga Dejvid Hili, koji je više od 30 godina bio član Upravljačkog komiteta, rekao je jednom prilikom da je preterano reći da Bilderberg stremi formiranju svetske vlade. Međutim, ta tvrdnja, prema Hilijevim rečima, nije neopravdana.

- Mi u Bilderbergu smatramo da ne možemo zauvek da se borimo jedni protiv drugih ni zbog čega, da se međusobno ubijamo i da milioni ostaju bez domova. Tako da mislimo da bi jedinstvena svetska zajednica bila dobra stvar - rekao je Hili u intervjuu londonskom "Gardijanu" 2009. godine.

Od sedam dosadašnjih predsednika Upravljačkog komiteta Bilderberg grupe, svi su, osim jednog, nemačkog političara Valtera Šela, bili plemići. I sadašnji predsednik, Anri de Kastris, peti je grof od Kastrisa.

Osim njega i Šela, predsednici Upravljačkog komiteta Bilderberga bili su princ Bernhard od Lipe-Bisterfelda, baron Alek Daglas-Hjum, baron Erik Rol od Ipsdena, lord Piter Karington i grof Etjen Davinjon.