Opasno je neznanje, a ne vakcine
- Problem je u tome što su ljudi počeli da veruju da male boginje više ne postoje pa prema tome ukoliko ne vakcinišemo decu misli se da ih ne izlažemo nikakvom riziku. Upravo je to ono što otvara vrata epidemijama kakve sada vidimo - kaže dr Tarantola u razgovoru za "Vesti".
On podseća da kada bolest nestane, trebalo bi da nastavimo sa vakcinacijom jer sve dok bolest nije iskorenjena u celom svetu postoji uvek rezervoar od nekoliko slučajeva koji bi mogli da je šire. Mnogi se plaše da vakcine izazivaju bolesti kao što su skleroza ili autizam. Dr Tarantola smatra da nisu problem vakcine već dezinformacije.
- Ne samo da nije bilo potvrde da su vakcine opasne, već su sprovedene brojne studije koje su ispitivale vezu između malih boginja i autizma i ta veza ne postoji. Lažne vesti su se raširile u SAD, Australiji, zapadnoj Evropi, na Balkanu, u celom svetu. Te loše vesti navode ljude da ne vakcinišu decu i vidimo da se ponovo javljaju male boginje, difterija i bolesti protiv kojih je vakcinacija veoma efikasna - upozorava dr Tarantola.
Jedno je ipak sigurno, po svetu se raširio virus sumnje da državne administracije rade u korist farmaceutskih industrija.
- Mislim da bi službe javnog zdravlja trebalo da poboljšaju komunikaciju sa stanovništvom kako bi se ponovo uspostavilo poverenje - kaže dr Tarantola i dodaje da je fama o zaradi farmako industrija na državama preuveličana.
Postavlja se pitanje da li je potrebno zakonom obavezati roditelje da vakcinišu decu? Dr Tarantola smatra da treba insistirati na vakcinaciji. U nekim sredinama kao u Skandinaviji, kaže on, postoji tako visoka svest da zakoni nisu ni potrebni. Stopa vakcinacije je visoka i bez njih.
U drugim zemljama je potrebno mnogo više i zakonske regulacije.
- To je stvar mentaliteta, društvene kulture - kaže on.
Naš sagovornik podseća da ima dosta slučajeva u SAD i u Holandiji, na primer, gde su neke verske zajednice odbijale vakcinaciju zbog toga što su verovali da vakcine nisu potrebne. Doživeli su epidemije malih boginja, ali i poliomijelitisa.
Crveno svetlo
Dr Tarantola ističe da je važno poštovati pravila kako bi se izbegle nedaće.
- Konačno i kada vozim automobil, ne želim uvek da se zaustavim na crvenom svetlu, ali činim to ne samo da bih sebe zaštitio već zbog toga što je taj sistem zapravo sistem kolektivne zaštite - ističe dr Daniel Tarantola.