Za Čigrom su se trkali "mercedesi"

Ovih dana navršava se 15 godina od smrti (28. januar) i 85 godina od dana kad je došao na svet (5. februar). Bio je i ostao - legenda. Jedan od najboljih napadača koje su srpski i eks-jugoslovenski fudbal ikad imali. Srednjeg rasta, brz, izvanredan tehničar kojeg je lopta obožavala.

Pažnju je skrenuo 1951. godine kad je proglašen za najboljeg igrača omladinskog turnira UEFA u Kanu. Tad je za njim nastala jagma, od Beograda do istočne Srbije trkali su se "mercedesi" večitih rivala. Praktično je otet, odveden u Beograd na pregovore sa Zvezdom, a tek kad je reagovao i vojni i državni vrh "zvezdaši" su ga prepustili Partizanu.

Milutinović je u Humskoj postao - Plava čigra. Za crno-bele je odigrao 213 utakmica u kojima je postigao 231 pogodak. Bio je najbolji golgeter prvog Kupa šampiona sa osam pogodaka, pa je i čuveni legendarni Santjago Bernabeu rekao da - Real ima Puškaša, ali da nema Miloša.

Osvojio je tri trofeja Kupa, a bilo bi mnogo više da se nije razboleo od tuberkuloze i da nije naljutio brojne moćnike. Od ovih drugih pobegao je u OFK Beograd, od bolesti nije mogao. S njom je morao i u vojsku, s njom je igrao i za reprezentaciju, za koju je u 33 utakmice postigao 16 pogodaka i bio učesnik dva Svetska prvenstva.

Život mu je spasao odlazak u Bajern koji mu je platio operaciju pluća i oporavak. Igrao je za Bavarce, potom i u Francuskoj, da bi se kasnije vratio u OFK Beograd da zajedno sa svojim prijateljem Šekularcem pokloni našoj publici još malo magije.

- Igrao sam u pogrešno vreme, u pogrešnoj zemlji - odmahnuo bi rukom na pitanje zašto s takvim talentom nije zaradio milione.

I to je bio Miloš!