Nedelja 28.01.2018.
11:29
Z. Mirković - Vesti

Hajnc Kristijan Štrahe za "Vesti": Bez Srba nema mira na Balkanu

Z. Mirković
Srdačan razgovor: Direktor "Vesti" Aleksandar Vidaković i Hajnc-Kristijan Štrahe

Vaš ulazak u Vladu izazvao je proteste, pa čak i demonstracije dela javnosti u Austriji. Da li Vam je to otežavajuća okolnost na početku mandata i kakva je saradnja sa kancelarom?
- Na jednoj strani, to je legitimno pravo političkih konkurenta koji 15. oktobra nisu pobedili na demokratskim izborima, a znate da je SPO sa kancelarom Kristijanom Kernom smenjena sa vlasti. Kern je kancelar sa najkraćim mandatom u istoriji Austrije, a uz to su Zeleni ispali iz parlamenta. Razumem da je to bolno, da su mnogi frustrirani, ali smatram da važno da se demokratski izbor prihvati i rezultati ispoštuju. Legitimno pravo je da se demonstrira. Treba biti dostojanstven gubitnik. Što se saradnje sa Sebastijanom Kurcom tiče, tokom koalicionih pregovora smo se bliže upoznali. On je izuzetno vredan mladić, najmlađi kancelar u istoriji Austrije. Verujem da je dobro što postoji ovakav dvojac. Ja sam malo stariji od njega. Između nas je izgrađen odnos poverenja. Obojici nam je važno da konačno goruća pitanja našeg doba ne samo spoznamo, već ispravnim odlukama našoj zemlji obezbedimo bolju budućnost. To je ono što smo tokom kampanje obećali građanima. Već u prve četiri nedelje od preuzimanja vlasti počeli smo dosta toga da primenjujemo. Počeli smo da rasterećujemo građane sa nižim i srednjim primanjima. Dolazi sada na red i mera za one koji su radili 40 godina kako bi dobili najmanje 1.200 evra neto penziju. Oni su to zaslužili i sramota je da imaju danas manja primanja. To su samo prvi koraci dok ne dođemo do velike poreske reforme. Štednjom podižemo efikasnost sistema kako bismo oslobodili potrebne milijarde, bez daljeg zaduživanja.

Povratak poverenja u regionu

Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u regionu?
- Nakon svih otvorenih rana i užasa rata potrebno je vreme za međusobno prilaženje i ponovno uspostavljanje poverenja. To mogu politički akteri na Balkanu sami da obezbede tako što bi sarađivali. Verujem da ne bi trebalo da postoji mešanje spolja.

Na dobrom putu

Pojedini mediji Vas kritikuju zbog bliskih veza sa rukovodstvom Republike Srpske, koje se na Zapadu proglašava secesionističkim i optužuje zbog navodnog rušenja Bosne. Odakle dolaze ti napadi?
- U osnovi je moj pristup da na diplomatskom nivou treba da se razumemo i održavamo kontakt sa svim političkim predstavnicima u svetu. Godinama imamo diplomatski prijateljski pristup i prema RS. Poštujemo suverenitet države BiH, gde žive tri naroda, ali i istovremeno i pravo na samoopredeljenje. Od Dejtonskog sporazuma postoji državna struktura koja se sastoji od dva entiteta - Federacije i RS, oba entiteta biraju predsednika i parlament, a 10 kantona imaju zasebne vlasti. Do danas postoji međunarodni mandat i visoki predstavnik. To sve još nije konačno rešenje. Želimo da imamo otvoren kanal za razgovor sa svima. Potrebno je zajedničko rešenje za mirni razvoj regiona. Smatram da bi primer Južnog Tirola mogao da osigura autonomna prava tamo gde postoji želja za samoopredeljenjem.

Politika u opoziciji i u vlasti, zna se, nije isto. Da li su od Vas tražili da promenite izrazito pozitivne stavove prema srpskom narodu, po kojima ste poznati?
- Ne vidim povod da svoj lični stav ili mišljenje promenim. Mir i suživot naroda na Balkanu bili su nam i ostali važni. Ako se sagledaju istorijski procesi i tako i strahote rata, važno da se spozna da je samo saradnjom moguće obezbediti mir. Srbi kao najveći narod na Balkanu su u tome ključni. To ne može da se postigne protiv ili bez Srba, već samo zajedno sa njima.

Hoće li nova austrijska vlada i dalje podržavati Srbiju na njenom putu u EU i da li će proširenje Unije biti u fokusu predsedavanja Austrije EU u drugoj polovini ove godine?
- Mi ćemo, naravno, kada je reč o tim procesima, i dalje pružati podršku. Nalazimo se na dobrom putu. Uvek sam govorio da je neophodno da se razgovara i posebno da EU mora da ima fer pristup u pregovorima. Poštovanje i dostojanstvo moraju da budu izraženi kod obe strane. Mislim da članstvo u EU, ako se gleda vremenski rok od 2025. godine, može da postane realnost. Mora se detaljno pregovarati uz spajanje interesa obe strane. U tome ćemo mi pružati podršku.

Z. Mirković
Dosledan : Hajnc-Kristijan Štrahe

O dijaspori sve najlepše

Komesar Johanes Han je rekao da EU neće da uvozi nerešene probleme, te kazao da Srbija mora da reši problem sa Kosovom. Da li to znači da će Srbija morati da prizna Kosovo?
- Mislim da, kada pričamo o toj temi, moramo da se prisetimo Rezolucije 1244. Oko Kosova je veoma teška situacija koja mora da se savlada samo zajedničkim naporima. Nedavno se desilo ubistvo srpskog političara. Taj gnusni zločin najoštrije osuđujem. Mislim da bi, kad je o Kosovu reč, trebalo imati pristup po uzoru na Južni Tirol. Mora i u međunarodnoj zajednici da postoji razumevanje, da posebno na severu Kosova, gde živi 250.000 Srba, iz jakih razloga postoji želja za autonomijom. Tako nešto poznajemo u međunarodnoj zajednici na primeru Južnog Tirola kao uspešan proces, kada je reč o održivim mirnim procesima. Ako se zalažemo za održivi mirni razvoj onda treba obe strane podržati u pronalaženju rešenja. Na kraju bi to bio proces gde je moguće obezbediti međusobno priznanje.

Kako ocenjujete srpsku dijasporu u Vašoj zemlji? Da li integracija i očuvanje nacionalnog identiteta mogu da idu zajedno?
- Kada danas pogledamo u Austriji etničke zajednice koje su došle iz različitih evropskih zemalja ne postoje integracijski problemi. Imamo iste običaje, hrišćani smo i jedino što nas deli je jezik. Čim se jezik nauči govorimo o okončanju integracije. U tome je dobro da se ne negira poreklo, ali ipak je važno da se "pristigne" u novu domovinu. Poznajem mnoge Srbe koji su postali austrijske patriote sa srpskim korenima. U našoj stranci, na primer, imamo mnogo članova srpskog porekla, među njima poslanik u bečkoj skupštini Nemanja Damnjanović i funkcioner Konstantin Dobrilović. Imam samo pozitivna iskustva sa takvim ljudima, a tako i sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Z. Mirković
Iskren prijatelj našeg naroda: Nemanja Damnjanović, Aleksandar Vidaković, Hajnc-Kristijan Štrahe i Konstantin Gavrilović

Beograd spona sa Moskvom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dolazi uskoro u Beč, šta očekujete od njega oko saradnje dve zemlje i šta vi možete doprineti daljem pospešivanju bilateralnih odnosa?
- Imao sam dobar odnos sa njegovim prethodnikom Tomislavom Nikolićem, a imao sam čast i da upoznam Vučića. Uveren sam da postoji tesna i dobra saradnja na međunarodnom polju. Nama je to posebno važno. Jedna od mojih prvih poseta će me voditi u Beograd na poziv potpredsednika Vlade Ivice Dačića. To putovanje mi je važno. Negovali smo dobre odnose i to želim dalje da proširim. Srbija je važan partner i u ekonomskoj saradnji, ali pre svega i kada se razmišlja o održivoj Evropi. Srbija je važan faktor i za dalji održivi evropski proces. Naša budućnost je Evropa subsidijarnosti i federalne evropske otadžbine, gde se uz međusobno poštovanje živi zajedno u partnerskom odnosu, a ne ide u pravcu centralne savezne države. Mi Austrijanci smo ponosni na svoju neutralnost i suverenost. Naš pristup EU je da se Briselu daje manje zadataka, ali da oni treba da budu bolje sprovedeni, umesto da Unija ima više nadležnosti, a da ne funkcioniše dobro. S tim u vezi bih samo podsetio na obezbeđivanje spoljne granice.
Srbija je uvek bila ključna zemlja posebno imajući u vidu istorijsku vezu sa Rusijom. Naša želja je da za konfliktnu situaciju i sankcije koje postoje prema Rusiji nađemo način da ih konačno ukinemo i uspostavimo tešnju saradnju sa Moskvom. Srbija je možda u ovoj fazi neko ko može da nas poveže i pomogne kad je reč o ovom geostrateškom pitanju. Verujem da bi bilo dobro ako bi EU ekonomski tešnje sarađivala i sa Rusijom, čak da u budućnosti uspostavi zona slobodne trgovine.

Z. Mirković
 

Odnosi EU i Rusije odavno su zategnuti, po nekim mišljenjima na obostranu štetu, a u korist Amerike. Da li smatrate da bi odnos prema Moskvi trebalo da se menja?
- Verujem da dalje "ledeno doba" nije od koristi nikome. To je bio i moj pristup koji sam i pre Majdana imao i iznosio prema EU. To upozorenje, međutim, nisu čuli. Tada sam s pravom, a potvrdilo se naknadno, insistirao na tome da je neophodno da se vode razumni trilateralni razgovori EU-Ukrajina-Rusija kako bi se našlo rešenje kada je reč o približavanju Ukrajine EU. Kroz pregovore se moglo naći rešenje za suprotstavljene stavove. Trebalo je na vreme kroz diplomatske napore naći izlaz. Nažalost, nije došlo do toga i imali smo bolno iskustvo. Sada je važno da se tenzije smanje. Mislim da sankcije u osnovi, i njihovo dalje zaoštravanje, ne donose nikome ništa. Nama, kao neutralnoj zemlji je želja, a tome se nadam, da se nađe rešenje u pravcu zajedništva i održivog mirnog razvoja. Uvek kada je Rusija bila bliža Evropi to je bilo dobro po mirni razvoj našeg kontinenta.

Imigranti su zajednička briga

Kakav je Vaš stav prema narasloj imigraciji i da li ga delite sa kancelarom? Kako biste rešili taj problem?
- Neophodno je konačno ozbiljno shvatiti ovaj problem i pristupiti mu efikasno. Stvari treba tako oblikovati i usmeriti da Evropa ne otvara svoja vrata kao što je to bio slučaj 2015, kada se stekao utisak da se u čitav svet upućuje pozivnica za dolazak na naš kontinent. Imamo odgovornost da spoljne granice EU štitimo i kontrolišemo. Mora se politička volja definisati, što još nije slučaj u EU. Međutim, ima sve više koji razumeju da nam je potrebna bolja politika. Smatram da bi trebalo obezbeđivati morsku granicu Sirije. Aktuelni mandat Fronteksa je pogrešan. On trenutno zaustavlja brodove sa imigrantima, preuzima i obezbeđuje lica i dovodi u Evropu. To je pogrešan signal i predstavlja samo pomoć krijumčarima. Moramo pružati pomoć u zemljama porekla i to ne samo u obliku velikih svota novca, već konkretnim projektima. Evropa treba da obezbedi svoje spoljne granice i ne ostavlja bez pomoći zemlje sa kojima se graniči.







 

2019 © - Vesti online