Besede u čast našeg sveca
Kao što običaj nalaže, slavski kolač lomio je sveštenik Bogoljub Popović. Domaćin slave ove godine bio je predsednik školskog odbora Zoran Vidaković, a kolač je za narednu godinu preuzeo Petar Kalaba.
Sveštenik je čestitao domaćinima i školi slavu i poručio đacima da čuvaju srpski jezik i tradiciju.
Zahvalnost na pomoći
Po završetku školskog programa sve prisutne čekalo je bogato slano i slatko posluženje, koje tradicionalno pripremaju vredne mame iz Vispa. Domaćin Zoran Vidaković zahvalio se svim đačkim roditeljima iz Vispa na pomoći u organizovanju školske slave, ali i gostima koji su uprkos lošem vremenu na proslavu došli iz Nendaza i Siera.
- Vi ste rukosad Svetoga Save i nadam se da ćete jednog dana u ovom delu Švajcarske biti pravi misionari i ambasadori svoje zemlje i predstavljati srpsku zajednicu na najbolji način - kazao je sveštenik
Pozdravljajući prisutne Mira Tomić, nastavnica u kantonu Valis, naglasila je da je Sveti Sava ponos srpskog naroda, prvi srpski književnik i najumniji učitelj i prosvetitelj.
- Voleo je svoju zemlju, otvarao ljudima nove vidike, ali i čuvao ono što je vredno. Zbog toga se već osam vekova o Svetom Savi pripovedaju priče i legende - dodala je ona.
Nakon toga učenici su izveli jednosatnu priredbu. "Besedom o Svetom Savi" Slobodana Rakitića goste su pozdravile voditeljke Saška Mitić i Katarina Bojčić.
Nakon Svetosavske himne, koju su zajedno sa decom pevali svi prisutni, učenici iz Vispa - Luka Stanišić, Elena i Helena Kalaba, Miloš Vidaković, Sandra Mitić, Helena Stević i Nikola Trajković - odličnim srpskim jezikom kazivali su poučne i uvek aktuelne priče o Svetom Savi.
Poeziju posvećenu Rastku Nemanjiću govorili su: Milan Trajković, Nikola Stanišić, Aleks i David Furnije, Anja, Aleksa i Andrija Tričković, Sandra Đuričić i Leonora Grujić. Ikonija Stanimirović, bivša učenica škole u Vispu govorila je pesme "Bukvar zemlje" i "Obraćanje Svetome Savi".
Muzička sala bila je puna publike koja je aplauzima pozdravila rad i znanje svakog učenika.
Veliki broj dece koja su sa roditeljima, bakama i dekama pažljivo pratila priredbu starijih drugara pokazao je da srpska zajednica i u drugoj i trećoj generaciji na ovim prostorima uspešno traje i čuva svoje korene i tradiciju.