Beda prazni Balkan
Ipak, Srbija nije ona koja najviše gubi stanovništvo, već je osma na lestvici, a lentu je ponela prema, podacima Ujedinjenih nacija, komšijska Bugarska. Za njom slede, prenosi portal Kvarc, Moldavija, Letonija, Ukrajina, Hrvatska, Litvanija, Rumunija, pa kao osma Srbija iza koje su Poljska i susedna Mađarska.
Posustali Albanci
Albanije nema na ovoj zabrinjavajućoj skali. Prema rečima Marinkovića, priraštaj u toj zemlji jeste veći od evropskog, ali je manji od afričkog i azijskog, i ispod sopstvenog proseka 60-ih i 70-ih prošlog veka.
- Kosovo ima pozitivan priraštaj, ali im pada stopa rađanja, a beleže ogroman odliv - pojašnjava naš sagovornik.
Procene UN govore da će populacija tih balkanskih i zemalja istočne Evrope do 2050. biti smanjena za minimum 15 odsto, a u nekim zemljama i mnogo više.
Demografska tranzicija je zahvatila Balkan, negde ranije kao u Bugarskoj, pa i Rumuniji koje su pre deceniju ušle u Evropsku uniju i tu zajednicu videle kao oazu za beg od bede.
Demograf Ivan Marinković za "Vesti" objašnjava da je odliv stanovništva na Balkanu, u zemljama koje su postale članice EU, još tada počeo, pa je i razumljivo da je tamo veći nego u državama koje nisu članice i samim tim im tržište rada evropskih zemalja nije otvoreno.
- Pri tom su otišli mladi i sposobni za rađanje, a ostali stari ljudi, pa je ostala bez reproduktivne snage - kaže Marinković.
Hrvatska koja je pre nepunih pet godina ušla u EU, prema njegovim rečima, takođe beleži odliv i tek će beležiti jer i njeno stanovništvo odlazi prema razvijenim zemljama. UN procenjuju da će se broj građana Hrvatske smanjiti za 17 odsto, dok će Ukrajina za tri decenije imati 18 odsto stanovništva manje. Srpski odliv, ukazuje Marinković, manji je nego u tim zemljama.
Tri faktora
- Zabrinjavajuće je to što većina zemalja odbija razmatranje rešenja za usporavanje "predstojeće demografske katastrofe", navedeno je na portalu Kvarc uz ukazivanje da na pad populacije utiču tri faktora - smanjenje stope fertiliteta, masovna emigracija i relativno visoka stopa smrtnosti.
U Srbiji će, kaže projekcija UN ,broj ljudi biti manji za 15 odsto, 2050. Svetska organizacija barata brojkom od 8,75 miliona koja će se smanjiti na 7,45, što znači da je uračunato i Kosovo.
Naš sagovornik objašnjava da će UN Kosovo računati sastavnim delom Srbije sve dok u toj organizaciji ne bude drugačije. Popis, u Srbiji bez Kosova, govori da u našoj državi živi 7,2 miliona građana.
Marinković ukazuje da bi sredinom 21. veka moglo da nas bude manje za 1,5 miliona, pa nam prosta računica kaže da je to oko 5,7 miliona stanovnika.
Od 1989. odliv u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini iznosi po 21 odsto.
- Bosna i Hercegovina je zbog rata 90-ih ostajala bez stanovništva koje se s izbegličkim statusom dosta iseljavalo i na druge kontinente, u Kanadu i Australiju, ali ih je bilo mnogo manje nego izbeglica sa Bliskog istoka sada, pa im je i put bio lakši - priča Marinković.
On napominje da odliv iz BiH i dalje postoji, a kako nije deo EU, njeno stanovništvo zbog loše ekonomske situacije i u potrazi za poslom odlazi u okolne zemlje Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju.