"Srpska zbog inata gubi milijarde"
Ovo u razgovoru za "Vesti" tvrdi Milanko Tošić, član Komisije za izbeglice i raseljena lica BiH. Tošić je u komisiji predstavnik Saveza za promene, a član je SDS-a.
Kako je moguće da Srpska ne želi novac, ako je već namenjen za razvoj privrede, poboljšanje položaja raseljenih i ostalog stanovništva?
- Posle opštih izbora 2014, kad su stranke iz Saveza za promene ušle u vlast na nivou BiH, SNSD i njene koalicione stranke počinju da bojkotuju instuticije na nivou BiH, s objašnjenjem da odjednom te iste institucije, čije kapacitete i resurse su godinama koristili, nanose štetu Republici Srpskoj. To je sebična politika koju nije briga da li će građanima biti bolje, već samo da oni po svaku cenu ostanu na vlasti.
Srbi zaboravljeni u Federaciji
Kakav je odnos Srpske prema svojim sunarodnicima u Federaciji?
- Nažalost, Srbi u Federaciji BiH su zaboravljeni i od Vlade Republike Srpske, koja ih se seti samo u predizborne svrhe. Navešću podatak da Vlada FBiH u povratak Bošnjaka u Republiku Srpsku ulaže oko 10 miliona evra godišnje, a Vlada RS u povratak Srba u Federaciju BiH između 200.000 i 250.000. Istina, ove godine je taj iznos nešto veći, oko 500.000 evra, ali i to je više zasluga Saveza za promene, nego želja Vlade RS da više pomogne svojim sunarodnicima u federalnom entitetu.
O kom iznosu sredstava je reč?
- Teško je napraviti preciznu računicu, ali ako računamo da bi takva ulaganja bila višestruko uvećana investiranjem u privredne kapacitete koji bi dodatno stvarali prihode i nove domaće investicije, onda sigurno možemo govoriti o stotinama miliona maraka, a dugoročno i milijardama.
Predsednik Dodik tvrdi da je u pitanju pokušaj "preuzimanju ingerencija Srpske na nivou BiH"?
- Takve optužbe su i smešne i žalosne, jer o kakvom preuzimanju nadležnosti govorimo kad je reč o pomoći raseljenima i izbeglima? Pri tom, ovde nije samo ta kategorija stanovništva RS u pitanju, već kompletno stanovništvo Srpske zato što je reč o projektima iz raznih oblasti: podsticaja u poljoprivredi, u razvoju infrastrukture generalno, projektima podrške međunarodnih organizacija u saradnji sa dijasporom. U većini slučajeva u pitanju su nepovratna sredstva od kojih bi građani i privreda Republike Srpske imali velike koristi. Kad tome dodate činjenicu da zbog nečije sujete ili gluposti takođe gubimo sredstva i iz pretpristupnih fondova EU koja stoje blokirana zbog ovih opstrukcija, tada su zaista u pitanju milijarde i opstrukcija koja sprečava sistemski oporavak Srpske.
Stara priča o izdajnicima
Savez za promene se optužuje za izdaju?
- To je priča koju će SNSD koristiti i za predstojeće izbore i to nije ništa novo. Ali, ako ćemo se držati strogo činjenica, onda je nesporno da je najviše nadležnosti s nivoa RS na nivo BiH preneto u periodu dok je SNSD bio u vlasti na nivou BiH. Počev od odbrane, preko pasoša i da ne nabrajam dalje. Ali priča o izdajnicima mora da se ponavlja kako se ne bi postavilo pitanje zašto je u Srpskoj sve manje stanovnika, zbog čega je Srpska u sve većim dugovima i zašto solidne plate imaju samo zaposleni u državnoj administraciji.
Zar Vlada RS nema istovetne fondove?
- Ima, ali su problem kriterijumi Vlade RS kako se ta sredstva raspoređuju. To se ne čini na osnovu stvarnih potreba na terenu nego isključivo stranačkih interesa za pomoć onim lokalnim zajednicama u kojima je na vlasti SNSD. Ostale lokalne zajednice ne dobijaju pomoć, vrši se opstrukcija ukoliko dođe do bilo kakvih pozitivnih pomaka. I to nije nikakava tajna, to su činjenice. Da se Vlada Republike Srpske istinski brine za svoje građane ne bi ih razdvajala.
Kakav je položaj Srba u drugom entitetu BiH, Federaciji?
- U Federaciji je pre rata živelo oko pola miliona Srba, odnosno 17,6 odsto, a danas ih je svega 50.000, odnosno 2,5 posto. Dakle, Srbi su u Federaciji svedeni na nivo statističke greške i to pokazuje kakav je njihov suštinski položaj. Parlament FBiH čak nije mogao da popuni Klub Srba, nego su se na prošlim izborima tri Bošnjaka izjasnila kao Srbi i tako ušli u parlament, što dovodi u pitanje i legitimnost tog parlamenta. Istovremeno, od 10 kantona u FBiH, Srbi u četiri nisu konstitutivan narod i ne postoje u ustavima tih kantona.
Licemerstvo SNSD-a
Da li se Savez za promene "otrgao kontroli" kako to Dodik tvrdi?
- To je licemerna tvrdnja jer SNSD i njihovi koalicioni partneri nisu podržali nijedan razvojni projekat sa nivoa BiH, koji bi pomogao proizvodnji, privredi i malim preduzećima u Srpskoj. Umesto toga, bez izuzetka su pristali na sve uslove koje zahteva MMF jer tranša MMF-a ide direktno u budžet. Kao najsvežiji primer imamo izglasavanje seta zakona o akcizama zbog kojih će građani imati veće cene goriva, a lančano i ostalih proizvoda. I ono što je najgore, taj novac se neće koristiti u razvoj infrastrukture nego u krpljenje budžetskih rupa i u predizbornu kampanju, kao i do sada. To je licemerje bez granica i da nije tužno bilo bi smešno.
Gde je najkritičnije kad je reč o srpskim zajednicama u Federaciji?
- Postoje lokalne zajednice gde povratnici u FBiH žive nešto bolj, jer je srpska zajednica brojnija, pa neka prava lakše ostvaruju, poput opština Drvar, Grahovo i Glamoč. Ipak, ne možemo se pohvaliti da je to dobar život u smislu kvaliteta jer i tu postoje razne vrste diskriminacije s kantonalnog ili federalnog nivoa. Srbi se često susreću s bespravnom sečom i krađom privatne šume i vrlo teško ostvaruju sudsku zaštitu. Takođe, imamo lokalne zajednice gde su Srbi povratnici izloženi diskriminaciji u svim oblicima, pa i zastrašivanju i prisiljavanju na prodaju imovine ispod svake realne cene i sve učestalijem skrnavljenju pravoslavnih svetinja, za šta počinioci nikada nisu otkriveni i kažnjeni. Sve to obeshrabruje i Srbe koji tamo trenutno žive, a šalje jasnu poruku onima koji bi tek trebalo da se vrate. Kada na sve to dodamo i probleme nezaposlenosti i loše ili nepostojeće infrastrukture, a minimalna ili nikakva ulaganja na tim prostorima, jasno je kakav je život naših povratnika u FBiH.